Ова ријеч, наравно, није у свакодневној употреби. Тешко је и прочитати је, а камоли запамтити.
Творац ријечи која држи Гинисов рекорд је антички грчки комедиограф из 5. вијека п.н.е, Аристофан, који је ову ријеч измислио и употребио у својој комедији „Женска скупштина“.
То је назив измишљеног јела, које је права папазјанија од десетина састојака, а в
παδοτεμαχοσελαχογαλεοκρανιολειψανοδριμυποτριμματοσιλφιοκαραβομελιτοκατακεχυμενοκιχλεπικοσσυφοφαττοπεριστεραλεκτρυονοπτοκεφαλλιοκιγκλοπελειολαγῳοσιραιοβαφητραγανοπτερύγων
Латинична транслитерација је чак и нешто дужа, има 183 слова:
Lopadotemachoselachogaleokranioleipsanodrimhypotrimmatosilphiokarabomelitokatakechymenokichlepikossyphophattoperisteralektryonoptekephalliokigklopeleiolagoiosiraiobaphetraganopterygon
Значење ријечи могло би се описати као „јело састављено од разних врста посластица, рибе, меса, живине и сосова“.
У питању је фрикасе од најмање 16 различитих састојака, и слатких и киселих. Између осталог: кришке рибе разних врста, ајкуле, раже, ракови, шкољке, месо петла, голубова, мед, зачини, коморач, зечетина, вино...
Рекорде у састављању најдужих ријечи поставили су и становници земаља Скандинавије.
Тако, на пример, шведска ријеч „sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad“ значи „залиха униформа намењена особљу уније трамвајских компанија“.
Холанђани користе реч „kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden“ да означе припреме за дечији фестивал, односно дечији карневал.
