Нацистичка армија шпијуна која је ишла против свих Хитлерових принципа

"Дружину Бранденбург" основао је капетан Теодор фон Хипел након распада шпијунског батаљона Ебингхаус. Хипел је међу Бранденбургере довео много ветерана из Ебингхауса регрутујући притом и нове чланове.  

Оно што је било карактеристично за Бранденбургере је било то што је Хипел желио да изгледају попут непријатеља, па чистоћа расе није играла улогу у одабиру чланова.  

Чак су и они које су нацисти сматрали нижим расама, попут Словена и других етничких група, убрзо укључени у обуку заједно са Нијемцима у разним вештинама, од баратања оружјем до вожњи запрега које вуку пси.

Било да су оперисали у тиму од двојице или 300 људи, од сваког Бранденбургера је захтјевано да течно говори језик земље у коју је слат. Морали су да знају обичаје и историју тих подручја како би се уклопили и кретали ту, а да не буду примјећени. Чак су учили и како да правилно пљују попут локалаца.

Након прилива регрута, дружина је три мјесеца од оснивања прерасла у батаљон. Послати су у борбу у кампањи против западних држава 1940. године. Бранденбургери су 8. маја, два дана прије него то је офанзива започела, у малим групама прешли границе Холандије, Белгије и Луксембурга.  

Напали су циљеве неколико минута пошто је кампања званично започела, носећи непријатељске униформе пуцали су на слично обучене домаће војнике и уносили конфузију широм тих земаља. Како би осигурали да не буду стрељани као шпијуни, носили су њемачке униформе испод непријатељске.  

Борили се против Партизана у Југославији, покушали да заробе Тита

Након пада Француске и обуставе планиране инвазије на Велику Британију, сада већ пук Бранденбург обучаван је да заузме Гибралтар. Јединице које је предводио Фон Хипел бродовима су пребачене у Либију заједно са Афричким корпусом, док су остали кренули ка Југославији када је Хитлер био принуђен да пружи подршку Мусолинијевој инвазији на Грчку. 

У Југославији су Бранденбургери начинили велики успјех за нацистичку војску убацивши се у земљу и заузевши претходно бродоградилиште Оршава на румунској страни Дунава, дан прије него што је започео Хитлеров напад на Југославију. Сва ова остварења брзо су засењена када је 22. јуна 1941. кренула Операција Барбароса, инвазија на Сојветски савез, преко чије границе су поново први убачени припадници Бранденбурга.

Већина Бранденбургера је до фебруара 1943. враћена у Њемачку како би помогла формирању дивизије Бранденбург. Поново су слати у окупирана подручја, али све мање на извођења тајних задатака а све више да делују као нека врста ватрогасне бригаде елитних борбених трупа.  

Вратили су се на Балкан гдје су изводили акције против партизана, а једна од њих је био и покушај мале једнице која је служила као помоћ Оту Скорценију, вођи командоса, да зароби Тита.

Око 1.800 припадника Бранденбнурга је пред рата пребачено у 502. есесовски Јегер батаљон, док су остали убачени у борбу као пацергренадири или моторизована пјешадија. Ту им је морал уништен, а специјалне вјештине занемарене током повлачења пред Црвеном армијом које је трајало мјесецима. Уништени су у посљедњим недјељама рата код источног пруског града Пилау.  

Сада је, 70 година касније, међу живима још неколико Бранденбургера.

Како су настали "Бранденбургери"?

Предратне командне структуре њемачке војске одбиле су идеју капетана Теодора фон Хипела о коришћењу малих јединица високообучених људи за упаде иза непријатељских одбрамбених линија прије почетка праве битке. Сматрали су да је испод достојанства правог војника да се ангажују у таквим одметничким акцијама и због тога су се само захвалили капетану.  

Ипак, капетан је завршио у њемачкој обавештајној агенцији "Abver" ("Одбрана") гдје је његове идеје пажљиво саслушао њен оснивач адмирал Вилхелм Канарис.

Идеје су, од којих је већина покупљена проучавањем вештина герилских вођа из Првог свјетског рата, након усвајања прослеђене њемачкој Врховној команди (OKW). Она је дозволила оснивање батаљона састављеног од људи обучених за ратовање и шпијунажу.  

Овим трупама задатак је био да заузимају мостове и путеве и држе их све док им не стигне другачије наређење. Прва таква јединица био је батаљон Ебингхаус. А када је јединица кренула у рат против Пољске 1. септембра 1941. показала се онако како се од ње и очекивало: увукла се иза непријатељских линија, заузела кључне путеве и раскрснице. Поред ње су потом пролазиле колоне нацистичких тенкова "панцер" које нису биле свјесне да су многи од оних који су им махали до мало прије тога носили униформе пољске војске.  

Чудно је то што је, тек што је уништио и посљедње трачке сумње у своју ефективност, Ебингхаусу стигло наређење о расформирању пошто је додјељен OKW и више за њим није виђена потреба.  

Канарис је ипак желео још јединица, али само за "Abver". У граду Бранденбург формирана је "Дружина за обуку за специјалне задатке и изградњу 800" која је убрзо добила име "Дружина Бранденбург".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.