Нацисти су стварали парк из доба Јуре у пољским шумама

Б92
Нацисти су стварали парк из доба Јуре у пољским шумама

Хитлер и нацисти жељели су да створе расу аријеваца, која би била надмоћна над свим другим људима, али нису се жељели зауставити само на нашој врсти.

Први план био је ускрснути животињске врсте које су изумрле прије готово 9000 година. Прва у низу животиња била је изумрла врста дивљега говеда, звана тур.

Она су имала готово два метра од земље до рамена и огромне рогове. Планирали су их након узгоја пустити у прастаре европске шуме само како би их могли поновно ловити.

Све је то откривено у истраживању британских историчара, а требало би ускоро да буде и приказано и у документарном филму.

Као први корак, нацистички научници су користили узгој посебног матичнога крда, које би им послужило за оживљавање нестале врсте. Током Другог свјетског рата њихова опсједнутост културом прастарог народа Германа била је толика да су чином оживљавања хтјели да докажу свој повратак исконским радњама племена.

Како би њемачки народ за то добио кредибилитет, све је посебно надзирао Херман Гуринг, Хитлеров други човјек по заповедној дужности и један од највећих ловаца у историји Трећег Рајха.

Ондашње животиње нису му биле довољне, па је увијек тражио нешто више и неке нове изазове у лову.

Гуринг је сам истраживао античке документе и слике на зидовима пећина које су приказивале тура. За то је прошао готово цијелу Еуропу и тражио је што више могућих података.

Планирао је да цио узгој организује у њемачким зоолошким вртовима како би цио процес имао под контролом.

Као крајњу дестинацију великих говеда одабрао је пољску шуму Биаловиеза. У њој се до тада скривао велики број Јевреја, које су нацисти насилно протјерали или убили.

Прошле године ту је теорију о туру изнио Тоби Такер, виши предавач модерне европске историје са Универзитета у Кардифу.

"То је једна велика прича о томе како је Националсоцијалистичка странка тражила и жељела себи да да историјску перспективу и приказати своје напредне претке. Жељели су легитимност за њемачки народ говорећи да су нешто сасвим ново, али да имају историју од готово 2000 година. Да су насљедници Германа који су живјели у великим шумама", каже Такер.

Стварање и оживљавање такве врсте животиња било би дар у стварању сопствене историје.

"За Гуринга је лов био једна од најважнијих људских активности. Вјеровао је да посебан квалитет има лов на дивље и крвожедне животиње", појашњава професор.

Гуринг је желио и планирао поновно да насели велика подручја источне Еуропе узгојеним животињама. Турови су били пуно већи и опаснији од садашњих животиња.

Уједно би били атракција, а Гуринг их је сматрао већим изазовом од лова на лисице или фазане.То је сматрао непоновљивим доживљајем.

Као и многе друге активности нациста, сва истраживања су због Хитлерових жеља била проглашена државним тајнама. Због тога су их историчари теже откривали и доказивали.

Заповиједи за истраживања најчешће су биле усмене или писане на малим комадима папира. Све доказе су спаљивали.

Међутим сачуван је дневник нацистичког војника током анализе фосила турова, па су истраживачи лако могли да открију њихов стварни план. Осим тога, план је био и створити највишу расну чистоћу, што је захтијевало убијање готово 3,300.000 Јевреја током холокауста.

"Кад су нацисти напали Совјетски Савез, освојили су и пољску шуму Биаловиеза. Гуринг ју је одмах имао под својом контролом и наредио насељавање изумрлих говеда. У дневнику је записано како су се прво морали ријешити свих Јевреја који су се тамо налазили. Жељели су да истребе људску расу како би оживјели животињску врсту", тврди историчар.

Цио тај процес стварања “нацистичког јурског парка” на крају је почео у јуну 1941. али њихов тур никад није оживљен. Осим тог плана, нацисти су жељели да створе прве моделе летјелица познатих и као летећи тањири.

Осим тога, трагали су за Светим гралом, отимали су умјетничка дјела из музеја и жељели су да оживе експерименте средњовековних алхемичара.

Задње у плану им је било стварање свемирске станице и соларног пиштоља којим би палили градове и села.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана