Нацисти однијели 40 вагона докумената
Београд - Нацисти су опељешили српске архиве, између осталог и да би прикрили истину о Првом свјетском рату, пишу Новости. Опљачкано 40 вагона архивске грађе.
Подсјећање на писмо из 1913. којим је аустроугарски генерал и гувернер БиХ Оскар Поћорек пожуривао припреме за Велики рат изазвало је полемику која траје недјељама.
Шта би се тек десило да је сачувана и објављена цијела тајна преписка Поћорека и аустроугарског министра финансија Леона фон Билинског, коју је српска војска пронашла 1918. у згради бивше аустроугарске Земаљске владе БиХ у Сарајеву.
„Ту документацију су са још 40 вагона архивске грађе нацисти опљачкали из Србије у периоду од 1941. до 1944. године. То што неки аустријски и домаћи историчари тврде да Поћореково писмо никад није било у Београду открива континуитет пљачке докумената и фалсификовања историје. Уколико су тачни њихови наводи да је оригинал Поћорековог писма у Бечу, то доказује кршење међународних уговора по којима је архивско благо које су опљачкали нацисти морало да буде враћено Београду. Нажалост, враћен је само десети дио украдене документације“, каже за Новости Владимир Давидовић, уредник и приређивач књиге „Потрага за украденом историјом“.
У овом дјелу педантно су, с мноштвом детаља, описане двије велике пљачке српских архива које су извеле Аустроугарска и Њемачка у два свјетска рата. Оба пута циљ је био исти - манипулисање документима с циљем да Србији наметне кривица за Велики рат.
Ово непроцијењиво свједочанство написао је др Војислав Јовановић Марамбо, дипломата Краљевине Југославије, начелник Историјског одјељења Министарства иностраних дијела СФРЈ до 1950. године, професор књижевности Универзитета у Београду, научни савјетник САНУ.
„Јовановићева књига, на српском и енглеском, била је припремљена за штампу 1958, а САНУ је требало да буде издавач. Написана је да би се обелоданило избегавање Беча да врати опљачкану документацију, у чему су директно учествовали бивши нацистички сарадници. Из непознатих разлога од објављивања се напрасно одустало, а превод рукописа на енглески је нестао“, каже Давидовић.
Не зна се ко је одлучио да се ова значајна књига не објави ни у Југославији ни у иностранству. Упркос покушајима да се она уништи, захваљујући академику Младену Лесковцу Јовановићев рукопис на српском је спасен. Објављен је и брзо распродат 2010, без икакве рекламе и помоћи државе, иако се бави прворазредним државним питањем.
„Судбина деценијама скриваног Јовановићевог сведочанства о орвеловској пљачки архива и преправљању историје доказује тезу из недавно објављеног Поћорековог писма - да Србима треба владати тако што ће се одржати у незнању и летаргији“, сматра Давидовић.
Игром судбине, др Јовановић је од 20 вагона покрадених докумената у својој књизи описао баш пут Поћорековог писма од Београда до Беча. Она открива да су међу првим окупаторским јединицама које су ушле у Србију 1941. били специјалисти за архиве који су трагали за документима везаним за Први свјетски рат.
Средства у потрази нису бирана, од мучења до убистава. Др Голдингер, службеник бечког Рајхсархива, славодобитно 1942. извјештава свог шефа др Битнера да је откривено „обиље материјала“ из аустроугарских тајних архива бивше Земаљске владе за БиХ у Сарајеву.
„Голдингер нарочито истиче да се у њима налази „врло важан“ материјал из такозване приватне архиве заједничког министарства финансија из тог времена Леона фон Билинског са својеручним писмима тадашњег „земаљског поглавара“ за Босну и Херцеговину „фелдцајг-мајстера Оскара Потиорека и других“, и то све до пред сам ултиматум Аустроугарске Србији“, забиљежио је др Јовановић.
Послије Другог свјетског рата, упркос међународним уговорима и обавезама, као и послије Првог свјетског рата, Беч је избјегао да врати велики дио украдених архива. Оно што је остало или је било враћено било је доступно само пробранима или намерно затурено.
„Ако је тачно да се препис Поћорековог писма све време налазио код нас, а није био доступан истраживачима, то значи да је неко у Југославији крио документе од суштинске важности. То је баш у духу Поћорекове препоруке из писма, да се Србија обмањује до задњег тренутка, како би се „анестезирала“ и остала неспремна за аустроугарски напад“, каже Давидовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
