Национално просвјећивање

Убрзо по оснивању почело да издаје "Летопис Матице српске", најстарији српски књижевни часопис, а 1864. пресељена је у Нови Сад. Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад. Око Матице српске окупљао се велики број младих стваралаца у разним областима културе. Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у Пешти јануара 1826. године.

Потреба националне хомогенизације, просвјећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем "Сербске летописи" (каснијег "Летописа Матице српске"), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, којем је претило гашење.

Оснивачи Матице српске били су пештански Срби Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први предсједник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић.

Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје матице, преузимајући од ње име, а у великој мјери и програм (Матица чешка - 1831; Матица илирска - 1842; Матица лужичкосрпска - 1847, итд.).

Матица српска имала је значајну улогу и у оснивању неких других установа српске културе, као што је на примјер први национални професионални стални театар - Српско народно позориште. Своју дјелатност развијала је махом захваљујући добротворима, међу којима је најзначајнији Сава Текелија (1761 - 1842), који је сву своју имовину тестаментом завјештао својој задужбини Текелијануму и Матици српској. Сједиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. У данашњем сједишту, задужбини Марије Трандафил из 1912. године, у улици Матице српске 1 у Новом Саду, Матица српска се налази од 1927. године.

Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава њена просветитељска и издавачка дјелатност, штампа се значајна серија "Књиге за народ", множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, разгранава издавачка дјелатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.

Иако је Први свјетски рат знатно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и др. У току Другог свјетског рата Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина.

У послијератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала више од 3.000 сарадника, стотињак научних пројеката, девет научних часописа и седам научних одјељења (Одељење за књижевност и језик, Одељење за друштвене науке, Одељење за природне науке, Одељење за ликовне уметности, Одељење за сценске уметности и музику, Лексикографско и Рукописно одељење).

Радом на капиталним националним пројектима, какви су Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Лексикон писаца Југославије и други, Матица српска је постала и средиште српске лексикографије. Осим тога, из Матице су се развиле и три значајне установе - Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Издавачки центар Матице српске.

Статус ове институције регулисан је посебним Законом о Матици српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.