На данашњи дан
Данас је субота, 13. август 2022. године, 225. дан у години. До краја године има још 140 дана. На данашњи дан:
1305. године – У Лондону је објешен Вилијам Волас, вођа Шкота у борби против Енглеза.
1514. године – Турски султан Селим И побиједио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).
1754. године – Рођен је Луј XВИ, француски краљ од 1774. године. Након избијања Француске револуције 1789. године доведен је са породицом из Версаја у Париз. У септембру 1792. године Жирондински конвент свргнуо га је са престола, а у децембру исте године осуђен је на смрт под оптужбом за издају. У јануару 1793. је погубљен на гиљотини.
1775. године – Краљ Енглеске Џорџ ИИ прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 wемачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је побједом колонија 1783. године.
1806. године - У боју на узвишици Мишар, код Шапца, 13. августа године, готово десетоструко малобројнији Срби у Првом српском устанку потукли су Турке.
1821. године – Мексико је прогласио независност од Шпаније.
1839. године – На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.
1863. године – Умро је руски глумац Михаил Семјонович Шчепкин, најзначајнији умјетник тадашњег руског и свјетског позоришта, који је био узор генерацијама глумаца.
1864. године – Рођен је грчки државник Елефтериос Венизелос. Као премијер (1910-33) реформисао је радничко и аграрно законодавство и реорганизовао копнену армију и ратну морнарицу. Склопио је Балкански савез и ушао у Први балкански рат против Турске 1912. године.
1912. године – Рођен је амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Кели, једна од најзначајнијих личности у историји мјузикла. Успешно је спајао класични балет са модерном игром (“Американац у Паризу”, “Плес на киши”, “Позив на игру” и “Хело, Доли!”).
1914. године – Јапан је објавио рат Њемачкој у Првом светском рату.
1926. године – Умро је амерички глумац италијанског поријекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звијезда почетком 20. века. Његова изненадна смрт у 31. години изазвала је масовну хистерију, посебно женске публике. Прославио се у нијемим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки (“Четири јахача апокалипсе”, “Дама с камелијама”, “Шеик”, “Шеиков син”, “Крв и песак”, “Млади раџа”).
1926 године - Рођен је кубански револуционар и државник Фидел Алехандро Кастро Руз (1926-1916), под чијим је вођством на Куби свргнута диктатура Фулхенсија Батисте и изведена револуцијa.
1939. године – Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.
1944. године – Румунија је, у Другом свјетском рату, прекинула савезништво са Хитлеровом Њемачком и придружила се Савезницима. Краљ Михаил И објавио је рат Wемачкој и наредио да се ухапси пронацистички лидер Јон Антонеску.
1945. године – Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донијела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет “вишак” земље и пољопривредне имовине сељацима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.
1962. године – Амерички телекомуникациони сателит “Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.
1973. године – Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као “Стокхолмски синдром”.
1989. године – Умро је српски вајар Небојша Митрић који је на рељефима овековечио многе глумце и знамените личности. Његово посљедње дејло је крст на храму Светог Саве на Врачарском платоу у Београду.
1990. године – Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег СССР-а.
1992. године – Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избејглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.
1996. године – Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет предсједника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини.
1996. године – У Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемјесечних преговора, потписале у Њујорку.
1999. године – Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици “Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
1999. године – Умро је марокански краљ Хасан Други.
2000. године – Авион “ербас А320” компаније “Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживјелих.
2009. године – Умро је легендарни аустријски скијаш Тони Сајлер који је на зимским Олимпијским играма 1956. године освојио златне медаље у све три дисциплине – спусту, слалому и велеслалому.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.