На данашњи дан умро Тито

Управљао је Југославијом 35 година. Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај 1892, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату, између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915, послије чега је побјегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, вољом генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у вријеме када је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа Комунистичке партије Југославије /КПЈ/ предводио је у Другом свјетском рату партизански покрет - Народноослободилачка војска. Из рата је изашао као легендарни вођа.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом провеле су комунистичку револуцију - током и након рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора" - чиме је неповратно уништен цијели грађански слој

Одбио је Стаљинов притисак 1948, након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ /војну већином до половине 1950-их/ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је на крају разорило Југославију - Устав из 1974. године.

 Поштоватељи у мимоходу одају почаст

У Београд је у недјељу стигло неколико десетина аутобуса из свих крајева бивше Југославије, од Словеније и Хрватске до БиХ и Македоније, с поштоватељима који желе одати почаст доживотном предсједнику Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипу Брозу Титу, који је умро на данашњи дан 1980. године у болници у Љубљани.

Упркос јакој киши, у мимоходу до Куће цвијећа, у парку комплекса некадашње резиденције предсједника СРФЈ, од 10 сати је неколико хиљада људи с цвијећем, вијенцима, транспаретима, некадашњим државним и партијским заставама, те с порукама поштивања Титу.

 Упркос контроверзама и пријепорима међу историчарима и савременицима Титова доба око његове улоге у комунистичким злочинима, Меморијални центар "Јосип Броз Тито" и Кућу цвијећа сваке године на дан Титове смрти 4. маја и 25. маја кад се у бившој Југославији славио дан младости, походе хиљаде људи из бивше СФРЈ одајући поштовање Титу, којег убрајају међу наијстакнутије лидере и државнике једне епохе.

 Његово име се, осим уз комунистички и партизански покрет, те антифашистичку борбу која је током Другог свјетског рата пресудно утицала на устројство и постојање бивше СФРЈ, везује и за оснивање Покрета несврстаних. Тај покрет је био својверстан баланс између Истока и Запада, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

Титовој сахрани у Београду 8. маја 1980. године присуствовало је више од 200 високих функционера, шефова држава или влада и високих изасланстава из 127 земаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.