На данашњи дан умро Иван Гундулић - писац и борац за слободу и борбу Словена против Турака
БИЈЕЉИНА- Писац из Дубровника Иван Гундулић /1589-1638/, чија је поезија прожета страсним позивима на слободу и борбу Словена против Турака, умро је на данашњи дан 1638. године.
У свом најзначајнијем дјелу - епу "Осман", опјевао је Хоћимску битку и смрт султана Османа Другог 1621. године, видећи у томе предзнак пропасти Османског царства и ослобођења Јужних Словена.
Гундулић је у младости писао мелодраме, пасторале и лирске пјесме, које су највећим дијелом изгубљене. Његова остала значајна дјела су пасторала "Дубравка", спјев "Сузе сина разметнога" и драма "Аријадна".
Иван Гундулић је рођен у властелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић.
Породица Гундулић била је позната још у 13. вијеку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини.
Иван Гундулић био је чиновник Дубровачке републике, скоро на свим положајима. Два пута је био кнез у Конавлима и сенатор. Био је и члан напуљске књижевне "Академије доконих".
Послије кратке болести, умро је децембра 1683. године, а сахрањен је у фрањевачкој цркви у Дубровнику.
Ивану Гундулићу подигнут је споменик у Дубровнику 1893. године, а прилози су прикупљани у Београду и цијелој Србији.
По њему су назване основна школа у Београду и Гундулићев венац.
Гундулић је свој народ називао Словенима, а све Словене сматрао је једном великом цјелином, јединственим народом. Еп "Осман" посветио је "нашему словинском народу".
Гундулићева етничка припадност дио је српско-хрватских подјела у самоидентификацији западних јужнословенских просвјетитеља.
Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско нарјечје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у Дубровачкој републици од њеног оснивања.
Неки од посљедњих потомака породице Гундулић припадали су српско-католичком покрету из 19. вијека, међу којима је и градоначелник Дубровника Франо Геталдић-Гундулић.
Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском нарјечју, српски академици сматрају искључиво дијелом српске или дијелом заједничке српске и хрватске културне баштине.
Српска академија наука и уметности сврстила је Ивана Гундулића међу 100 најзнаменитијих Срба, а његова дјела су у саставу српске књижевности Матице српске, са осталим дубровачким писцима, у петом тому књиге "Десет векова српске књижевности".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
