На данашњи дан преминуо је Петар I Карађорђевић, омиљени српски краљ

Петар Карађорђевић, Карађорђев унук, потоњи омиљени краљ Србије, рођен је 11. јула 1844, прије 180 година.

Владавина краља Петра I (1903-1921) обично се истиче као период најстабилније демократије у историји Србије. Такође, управо у вријеме његове владавине Србија је остварила велике ратне побједе од 1912. до 1918. у два балканска и Првом свјетском рату, мада је од љета 1914, земљу заправо водио престолонаследник Александар, тада у својству регента.

Круна, велики врхунац владавине краља Петра I Карађорђевића било је стварање нове државе, Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године. 

Петар Карађорђевић рођен је у Београду. Отац, кнез Александар налазио се на престолу Србије од 1842. године.

Послије 1858, услиједила је међутим емиграција, пошто је Светоандрејском скупштином те године његов отац оборен, а на чело тадашње Кнежевине Србије доведен је поново књаз Милош Обреновић.

Петар се потом школовао у Швајцарској, затим Француској, што је окончано војном академијом Сен Сир, односно Вишом војном академијом.

Учествовао је у Француско пруском рату 1870/1871. Одликован је Легијом части.

Био је добровољац у Босанскохерцеговачком устанку од 1875, под именом Петар Мркоњић. Далеко сјећање на учешће Карађорђевог унука у устанку против Турака остало је у имену крајишке варошице Мркоњић град. Мјесто је тако названо по почившем краљу 1924. Претходно име било је Варцар Вакуф.

Пошто је послије Мајског преврата 1903. Народна скупштина донијела одлуку да позове Карађорђевиће, нови краљ који је до тада живио у Женеви, убрзо се нашао у Београду. Имао је тада 59 година.

То ипак није био тако пријатан момент како се на крају испоставило. Крвави преврат, када су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга, маја односно јуна 1903, ужаснуо је оновремене европске дворове, али и јавност.

Краљ Петар је тако на престо Србије ступио у сјенци тешких оптужби и бројних захтјева званичника више европских земаља да учесници у преврату буду кажњени. Прије свега је захтијевано да буду уклоњени са звучних позиција којих су се дочепали по успјешном преврату.

За разлику од посљедњих Обреновића Петар I био је народски краљ, држао се непретециозно, чак скромно. Био је то двор лишен великог сјаја, ма чега помпезног.

Притом, због надобудног и самовољног понашања више официра превратника из 1903, првих година послије преврата краљ се понашао врло уздржано, углавном излазећи у сусрет њиховим каткад сасвим непримјереним захтјевима. Поступно је ипак наступила нормализација.

Паралелно, пошто је на снази био мало измијењени устав из 1888, а владар није наметао своју вољу у унутрашњој политици, него је допустио потпуни, дотад незабиљежени парламентаризам, његова популарност је расла. Народ га је поступно прозвао Чика Пера.

Понашао се у складу са начелима које је деценијама раније прокламовао. Неријетко је помињано да је превео и објавио, познато дјело Џона Стјуарта Мила (1806-1873) британског филозофа, економског мислиоца, политичара, "О слободи". Књига је иначе штампана у Бечу 1868. Бавио се такође успјешно сликарством, затим фотографијом.

Период његове владавине српска историографија описивала је као вријеме најузорније парламентарне демократије.  

За тај период везан је такође економски успон Србије, како зачеци индустријализације тако и фискална стабилизација. Поред економске блокаде коју је увела Аустроугарска, познатог Царинског рата, озбиљни предузетници какве је Србија тада имала пронашли су начин да отворе нова тржишта на која су надаље пласирали робу. Изграђен је такође низ нових предузећа из домена индустрије, рударства, трговине, финансијске институције.

Када је избио Први свјетски рат, пошто се земља нашла у страховито тешким приликама, иначе исцрпљена балканским ратовима, краљ Петар одлазио је на прве линије фронта, што се одразило на морал трупа.

У најтежим данима Србије, 1915. године, приликом повлачења преко планинских врлети од Косова и Метохије пут Јадрана, стари краљ се, иако сасвим онемоћао, повлачио заједно са војском.

Успјелоо му је да из личних средстава, по цијену великих одрицања, подигне задужбину, цркву Светог Георгија на Опленцу у Карађорђевој Тополи, гдје су надаље сахрањивани Карађорђевићи.

Иако се реално са власти повукао љета 1914, на престолу се званично налазио до смрти августа 1921. Народна скупштина додијелила му је звање Ослободилац, као што је његовом насљеднику краљу Александру, који је предводио земљу и војску све вријеме до великих побједа 1918, додијељено звање Ујединитељ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.