На данашњи дан почео је распад Југославије

Пошто је потом почело запосједање граничних прелаза и уклањање обиљежја Југославије, услиједила је интервенција савезних тијела.
    
Савезно вијеће Скупштине СФРЈ истог дана, 25. јуна 1991, прогласило је одлуке о сепарацији ништавним.
    
Влада СФРЈ, односно Савезно извршно вијеће, како је гласио званичан назив, сагласила се са одлуком Савезног већа Скупштине Југославије и донијела одлуку о слању формација које је требало да овладају граничним прелазима према Мађарској, Аустрији и Италији, и такође да онемогуће постављање граничних ознака према Хрватској.
    
Званично, одлука СИВ-а о интервенцији, објављена је сутрадан, 26. јуна. Потписник је био предсједник СИВ-а Анте Марковић. 
    
У међувремену припадници Територијалне одбране и полиције Словеније преузели су граничне пунктове уклонивши обиљежја Југославије.
    
Формалном отцјепљењу претходио је низ догађаја који су указивали на потоњи развој. 
    
У Србији је посебно тешко примљено обраћање челника комуниста Словеније Милана Кучана, 27. фебруара 1989. када је он током говора на скупу у Цанкарјевом дому подржао захтјеве штрајкача у руднику Стари трг у Трепчи, на сјеверу КиМ. Тадашњи штрајк рудара, косметских Албанаца, био је мотивисан искључиво политичким мотивима, односно био је израз противљења уставним променама унутар Србије.
    
Кучан је тада инсистирао "да рудари у Старом тргу бране Југославију" позивом на очување претходног статуса покрајине Косово. По тумачењу сепаратиста уставне промјене у Србији биле су нарушавање тековина АВНОЈ. 

Сепарацији је такође претходио распад Савеза комуниста Југославије током 14. ванредног конгреса СКЈ, који је одржаван у Београду од 20. до 22. јануара 1990. Делегација Словеније је увече 22. напустила конгрес, а за њом и делегација Хрватске.
    
Услиједили су вишестраначки избори у Словенији 8. априла, а у Хрватској 22. априла, односно 6. маја 1990, када је ХДЗ преузела власт у Загребу.     
    
Референдум о независности Словеније одржан је 23. децембра 1990, а Хрватске 19. маја 1991. Огромна већина изашлих, на тенденциозно постављена референдумска питања, изјаснила се за сепарацију. 
    
Посланици Скупштине Словеније 6. марта 1991, донијели су одлуку о обустави слања регрута из Словеније у ЈНА. Већ 23. марта Министарство одбране у Љубљани затражило је да ЈНА напусти Словенију у року од три месеца.  
    
Отцепљењу је претходио и састанак представника Словеније и Србије одржан у Београду 24. јануара 1991. године. Слободан Милошевић и Милан Кучан су се тада сагласили "да Србија неће правити тешкоће Словенији ако одлучи да се одвоји сагласно праву Словенаца на самоопредељење до одвајања".
    
Јединице Пете војне области на чијем челу се тада налазио генерал пуковник Конрад Колшек поподне 26. јуна, сутрадан по проглашењу сепарације, а на основу одлуке Савезне скупштине и Владе, започеле су акцију преузимања граничних пунктова. 
    
Припадници ЈНА из Илирске Бистрице, њих приближно 350, са 11 тенкова, кренули су пут граница Југославије. Сутрадан, 27. јуна, упућени су и припадници савезне милиције и царине, њих 730.
    
Укупно, ЈНА је анагажовала непуних 2.000 војника са приближно стотину оклопних возила или тенкова. Наређење је било да се оружје може употребити само изузетно.
    
Пуцњи припадника Територијалне одбране Словеније у војнике ЈНА 27. јуна 1991. године означили су коначни крај Југославије. Био је то почетак десетодневног оружаног сукоба у Словенији и, показало се, нестанак СФРЈ.
    
Џејмс Бејкер, челник дипломатије САД, државни секретар, боравио је у Београду 21. јуна, уочи сепарације Словеније и Хрватске. Бејкер је тада нагласио да Вашингтон неће толерисати никакву промену међурепубличких граница нити употребу силе, односно ЈНА. 
    
Било је то јасно упозорење да се званични Вашингтон противи употреби војске против сепаратиста. 
    
У вријеме проглашења отцепљења укупан састав оружаних формација Словеније, дакле Територијалне одбране и полиције био је око 35.000 људи.
    
Словеначка ТО и полиција запречиле су путеве односно колоне возила ЈНА, опколиле објекте војске и одмах употребиле оружје, почев од 27. јуна, широм Словеније. Војска се, иначе, није кретала у борбеном поретку него у маршевским колонама. 
    
Поједини припадници ЈНА који су се предавали побијени су. Хеликоптер ЈНА је оборен.
    
Задатак заузимања граничних прелаза од стране ЈНА је остварен током 27. јуна, осим делом према Аустрији. Међутим, напади словеначких формација су потом били још јачи.
    
Тадашња Европска Заједница 28. јуна 1991, објавила је обуставу економске сарадње односно помоћи Југославији. Из Брисела су упућени Ђани де Микелис, Ханс ван ден Брук и Жак Пост, као преговарачи, посредници. 
    
Такозване добре услуге ЕЗ подразумевале су тада захтев да се обустави употреба силе, да Стјепан Месић буде изабран за председавајућег Председништва Југославије а да Словенија и Хрватска замрзну сепарацију на три месеца. 
    
Врх ЈНА затражио је 1. јула од Председништва Југославије дозволу да се са ограничене операције пређе на потпуну интервенцију, чему би следила војна управа у Словенији. 
    
Пошто је руководство Србије одбило да подржи предлог ЈНА било је јасно да озбиљног отпора сепарацији Словеније неће бити. 
    
Велики конвој тенковских и оклопних јединица који је кренуо из Београда 3. јула био је само демонстрација силе. Стациониран је на више локација у Срему.
    
Оружани сукоб у Словенији трајао је од 27. јуна до 6. јула. Споразумом на Брионима 7. јула 1991. године којем су посредовала тројица дипломата Европске Заједнице одређен је мораторијум на сепарацију током три месеца.
    
Званични Београд је тврдио да је у Словенији погинуло до 45 припадника ЈНА (44 извесно), а Љубљана да је погинуло 37 припадика ЈНА, 18 Словенаца и 6 странаца, међу њима двојица аустријских новинара. Више од 300 лица је рањено.
    
Предсједништво СФРЈ 18. јула 1991. донело је одлуку о "премештању јединица ЈНА са територије Словеније". Притом је формално наведено да се тиме "не прејудицира будуће уређење односа у Југославији" па наводно ни територијална цјелокупност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.