На данашњи дан - 16. август

1717. године – У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је услиједио 1718. године Аустрији је припала сјеверна Србија, Банат и сјеверна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.

1819. године – У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру је убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.

1832. године – Рођен је њемачки психолог, филозоф и лингвиста Вилхелм Вунт, оснивач експерименталне психологије. Најзначајнија дјела: “Принципи физиолошке психологије”, “Увод у психологију”, “Психологија народа” десет томова.

1845. године – Рођен је француски физичар Габријел Липман, добитник Нобелове награде за физику 1908. године, који је пронашао процес фотографисања у природним бојама. Конструисао је и капиларни електрометар и засновао принцип о одржању електрицитета.

1858. године – Предсједник САД Џејмс Бјукенен и британска краљица Викторија размијенили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.

1913. године – У Пољској је рођен израелски државник Менахем Бегин, један од оснивача партије Ликуд. Као премијер Израела (1977-1983) потписао је први мировни уговор са Египтом 1977, а 1978. добио је Нобелову награду за мир коју је подијелио са египатским предсједником Анваром ел Садатом.

1919. године – Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под предсједништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке (заједнице) и Социјалдемократске партије.

1921. године – Умро је краљ Петар I Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. године и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Сахрањен је у породичној гробници Карађорђевића на Опленцу. Наслиједио га је син Александар I.

1949. године – Умрла је америчка новинарка Маргарет Мичел аутор популарног романа “Прохујало са вихором” који је годинама био бестселер и по којем је снимљен истоимени филм.

1953. године – У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побјегао из земље. Послије три дана премијер Мохамед Мосадек је срушен, а шах се вратио на пријесто уз англоамеричку помоћ.

1956. године – Умро је амерички филмски глумац мађарског поријекла Бела Блашко, познат као Бела Лугоши, тумач низа улога Дракуле у филмовима страве. Сахрањен је у Дракулином огртачу.

1958. године – Рођена је америчка пјевачица и глумица Мадона Луиз Вероника Чиконе, позната као Мадона, једна од најпопуларнијих пјевачица крајем 20. вијека.

1960. године – Кипар је стекао независност, а архиепископ Макариос постао је први предсједник Републике.

1973. године – Умро је амерички микробиолог поријеклом украјински Јеврејин Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. године за проналазак стрептомицина.

1974. године – Ступио је на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на сјеверни дио острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.

1977. године – У Мемфису (Тенеси) је у 42. години умро амерички музичар Елвис Арон Присли, “краљ рока”, изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. вијека. Продао је више од 150 милиона плоча и играо у двадесетак филмова.

1984. године – Умро је српски писац Душан Радовић, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б “Београде, добро јутро”. Његовом заслугом обновљен је чувени дјечији лист “Полетарац”. Најпознатија дјела: збирке пјесама “Поштована децо”, “Смешне речи”, “Вукова азбука”, “Причам ти причу”, “Капетан Џон Пиплфокс”.

1994. године – Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер је седми пут ступио на дужност предсједника Доминиканске Републике.

1995. године – Ступио је на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.

1997. године – Њемачка полиција ухапсила је око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Њемачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.

1999. године – САД су отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.

2002. године – У главном граду Ирака Багдаду пронађено је тијело палестинског герилског вође Сабри ал-Бана, познатијег као Абу Нидал. Био је заклети непријатељ палестинског предсједника Јасера Арафата. Његова фракција Револуционални фронт ал-Фатаха се 1974. године издвојила из Арафатове Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), уз образлозење да је ПЛО постао сувише умјерен.

2002. године – Монсунске поплаве у Јужној Азији однијеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.

2003. године – У писму Савјету безбједности (СБ) УН Либија је званично признала одговорност за терористицки напад изнад шкотског мјеста Локерби 1998. године у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

2003. године – У Саудијској Арабији умро је у егзилу бивши угандски диктатор Иди Амин Дада. За вријеме његове осмогодишње диктатуре (1971-1979) масакрирано је око 400.000 цивила, махом из мањинских етничких заједница, а оптуживан је и за канибализам.

2005. године – У авионској несрећи у западној Венецуели погинуло је свих 160 путника, махом туриста.

2006. године – У Бразилу је у егзилу умро бивши парагвајски диктатор Алфредо Стреснер. На власт у Парагвају дошао је војним ударом 1954. и том земљом је владао до 1989. године када је свргнут. Према наводима хуманитарних организација за вријеме његове владавине најмање 900 особа је нестало, а више хиљада људи је мучено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.