Муслимански демонстранти рушили Овен-Столтенбергов план
БИЈЕЉИНА - У сукобима пред Палатом УН у Женеви, на данашњи дан 1993. године, када су муслимански демонстранти камењем напали полицију која обезбјеђује зграду, повријеђено је 16 полицајаца - повод напада био је мировни план о БиХ као унији три републике.
Лидери Срба, муслимана /данас Бошњака/ и Хрвата из БиХ постигли су претходно договор на мировним преговорима у Женеви према којем БиХ чине три етничке републике - али муслимаски лидер Алија Изетбеговић је прво прихватио, а затим, као и три претходна, одбацио мировни план.
То је продужило рат у БиХ до Дејтонског споразума у новембру 1995. године.
Војска Републике Српске је стајала најбоље на свим фронтовима, па су лорд Дејвид Овен и Торвалд Столтенбер предложили унутрашњу подјелу земље по федералном принципу.
Муслиманска страна је нудила српској могућност да након пет година одржи реФерендум и напусти БиХ ако то жели.
Према овом мировном плану, "Савез Република БиХ" чиниле би три конститутивне републике, а свака би обухватала по један конститутивни народ.
"Савез Република БиХ" требао је бити субјект међународног права и члан УН.
На челу извршне власти било би трочлано предсједништво, а Савез би представљао предсједавајући, с тим да би се на тој Функцији чланови мијењали на четири мјесеца. Одлуке предсједништва доносиле би се консензусом.
Уз предсједништво, носилац извршне власти био би савјет министара, који би се састојао од "премијера, министра спољних послова и других министара", а постављало би их предсједништво.
Законодавно тијело је, према мировном споразуму, требао бити парламент "Савеза Република БиХ" који би се састојао од 120 посланика, с тим да би се из сваке републике бирала по трећина.
"Савез" би имао врховни суд, уставни суд и суд за људска права.
Према мировном плану, свака конститутивна република требала је усвојити властити устав, а претпоставка надлежности била је у корист република, као што је то и у Дејтонском мировном споразуму.
Додатком је посебно регулисан статус округа Сарајево и општина града Мостара, у чијој је управи требала учествовати Европска заједница /данас ЕУ/.
Многе одреднице овог плана ушле су двије године касније у Дејтонски мировни споразум, само што су у Дејтону потписана два ентитета.
Алија Изетбеговић је прије овог одбацио три мировна споразума.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
