Мисторија прљавих изборних трикова: Преваром до Бијеле куће

Било би претерано рећи да је 'прљава игра' одувијек била присутна на америчким предсједничким изборима. Не можемо то рећи зато што је, ако ништа друго, Џорџ Вашингтон био једина особа која се пријавила за ову позицију, па се није имао против кога борити.

Али ударање испод појаса нешто је што редовно виђамо на свим изборима, били они предсједнички у Америци или парламентарни у Србији.

С тим у вези је и овај преглед најпознатијих 'ниских' потеза за којима неки нису презали на путу према Бијелој кући.

1836.

Мартин Ван Бурен је побједио упркос томе што су присталице његовог супарника Вилијама Хенрија Харисона, потпуно 'попљувале' његов стил одијевања, причајући да 'хода около у корсетима, као жена'.

1840.

Још једном су Харисонови гласачи покушали 'опрати' Ван Бурена, па је један изјавио да предсједник 'спава на финој француској постељини и једе из сребрних тањира, са златним виљушкама'.

1844.

Џејмс Полк је покушао да придобије повећи број ирских гласача који су тад насељавали Њујорк, тврдећи да је и он сам имигрант, правог имена Патрик О’Клеј.

1856.

Џејмс Бјукенан је некад боловао од парализе због које му је глава била лагано нагнута на лијево, али присталице његовог супарника Џона Фремона су прошириле причу да му глава тако стоји откад је једном покушао да се објеси.

1860.

Абрахам Линколн није био најпривлачниј мушкарац на свијету, па су га противници частили свакаквим епитетима и описима, као што је био 'посредник између продавача мускатних орашчића, ноћног чувара и коњушара'.

1876.

У покушају да униште Ратфорда Хејса, демократе су прошириле трач да је једном приликом, након цијелоноћног опијања, полудио и упуцао своју мајку. Нажалост, Хејсова мајка је већ била покојна па није могла оповргнути страшне наводе.

1896.

Њујорк Тајмс не само да је пружио отворену подршку републиканцу Вилијаму Мекинлију, него су његовог супарника – Вилијама Џенингса Брајана прозвали лудим, што су потврдили и тзв. стручњаци из подручја психијатрије, с тим да га је један назвао дегенериком.

1908.

Али ни Џенингс није био анђео, него је напао свог супарника Вилијама Тафта на основу вјерске припадности.

1928.

Кад смо код играња на карту вјере, истомишљаници Херберта Хувера изјавили су да је демократа Ал Смит, католик, уживао у 'картању, испијању коктела, пудлицама, разводима, романима, загушљивим собама, еволуцији, голој умјетности, глуми, тркама и модернизму"...шта год то значило.

1952.

Шансе Адлаја Стивенсона да побједи Двајта Ајзенхауера нису биле сјајне ни на почетку, а није му нимало помогао ни памфлет у ком је писало да је током једног љубоморног испада убио младу дјевојку.

1964.

Током кампање Линдона Џонсона, усмјерене против Берија Голдвотера, основао је тајну екипу која је слала анаонимна писма колумнисткињи која је јавно 'пљувала' по Голдвотеру. Уз то су они потајно слали новинарима непријатељска питања за Голдвотера, чије су сједиште инфилтрирали како би му украли припремљене говоре. Такође, писали су књиге против њега, као и бојанке у којима би био обучен као припадник Кју Клукс Клана.

1972.

А затим је дошао Ричард Никсон, ком је Вотергејт афера била тек шлаг на врху торте. Његов је оперативац Доналд Сегрети са својом екипом кренуо малим корацима. Уништили су Едмунда Маскија, ког су сматрали великом претњом у надолазећим изборима, тако што су организовали да људи, који су глумили гласне и неваспитане црнце, касним ноћним телефонским позивима покушавају натерати људе да гласају за Маскија. пише Њујорк Пост. Наравно да су гласачи одлучили да свој глас дају неком другом, тачније Никсону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.