Мистериозни маузолеј: Временска машина за коју не постоји кључ
Реј Готсон и Стивен Коутс једва чекају да се домогну кључа који отвара велика бронзана врата на улазу у импозантни гранитни маузолеј Бромптон гробља у западном Лондону. Годсону би проналазак кључа који је изгубљен крајем седамдесетих омогућио да ода почаст својој чукунбаки Хани Кортој, која је сахрањена у гробници са двије од три своје ћерке.
Коутсово интересовање је много необичније: он сматра да је давно затворена гробница била временска машина.
"Сигурно бих је испробао", каже Коутс, филмски композитор са дугогодишњим интересовањем за Лондон и његове митове. "Ко не би искористио прилику да путује кроз вријеме?"
Коутс је толико "загријан" за ту идеју, да организује дан приповедања на гробљу 20. децембра, како би прикупио довољно новца да направи нови кључ.
Прављење таквог кључа није нимало једноставно, јер је маузолеј на списку споменика града, па га може правити само одређене занатлије.
Идеја да је гробница Хане Кортој временска машина постоји већ годинама дјелимично на основу искривљених историјских чињеница, а дијелом због богате маште појединих људи.
Тачно је да је Хана, која је умрла 1849. вјероватно имала неке везе са Џозефом Бономијем, познатим скулптором и египтологом чији, релативно скроман споменик, лежи само неколико метара од маузолеја. Шушкало се да је Бономи дизајнирао маузолеј за Хану, што је врло вјероватно, будући да се на врху грађевине налази пирамида, а да су зидовани нашарани чудним хијероглифима, какви се налазе и на Бономијевом споменику.
Људи тог времена били су фасцинирани идејом путовања кроз вријеме и неки су вјеровали да су фараони открили тајне таквих авантура. Можда је Бономи научио њихове трикове на експедицијама у Египту?
Ако јесте, могао их је пренијети свом пословном партнеру, мистериозном проналазачу из Лондона Семјуелу Алфреду Ворнеру који је сахрањен на истом гробљу.
Ворнеров најпознатији изум била је "невидљива граната", или како то Коутс описује, "бомба која је могла да се телепортује на кратке раздаљине – нешто као психички торпедо".
Занимљиво је то да је Краљевска морнарица била толико интригирана Ворнеровим метафизичким оружјем, да му је дозволила да демонстрира своје оружје. У тим пробама уништен је барем један брод, али никад није доказана њена ефикасност.
Ворнерова веза са "психичким торпедом" била је коначни доказ за Коутса да је маузолеј комора за телепортацију или можда чак временску машину.
Он сматра да је она само дио низа комора подигнутих на седам гробља у различитим дијеловима Велике Британије и Француске које су омогућавале телепортацију од једне до друге у дијелићу секунде.
Мит о временској машини оживио је шкотски музичар Дру Малхоланд 2003. који је искористио фотографију Кортоу маузолеја за насловну страну албума "Music That Destroys Itself".
Иако, нико од стручњака, а ни Годсон нису убијеђени у ту теорију, Коутс је непоколебљив.
"Можда ћу организовати аукцију како бих одлучио ко треба први да уђе унутра, када добијемо кључ", каже он. "Било би интересантно да видимо шта ће се десити".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
