Мистерија изгубљених гробница седам великих свјетских владара

Taнјуг
Мистерија изгубљених гробница седам великих свјетских владара

Публикација Археолошког института Америке, лист "Археологија" саставио је у најновијем броју листу од седам гробница највећих владара свијета за које се и дан данас не зна гдје су сахрањени.

1. Нефертити, краљица Египта (1348-1330. п.н.е.)

Када је велика камена гробница са више одаја откривена 1880-их у близини древног египатског града Амарна, локалном становништву одмах је било јасно да се разликује од других, сличних у Амарни. Гробница, означена са Амарна 26, на жалост је похарана али су археолози на основу онога што је сачувано до данас - фигурине, ковчег од алабастера и два гранитна саркофага - закључили да је ријеч о гробници фараона Ахенатена и његове ћерке Мекетатен.

Ова краљевска гробница имала је и трећу одају, недовршену, и египтолог Марк Габолде сматра да је ријеч о гробници Ахенатенове сурпуге Нефертити која је, каже он, умрла неколико мјесеци прије фараона и била сахрањена у Амарни.

Археолог Бери Кемп, који је и директор Амарна пројекта, не слаже се и мисли да Нефертити није сахрањена у Амарни већ можда у Теби или Гуробу а можда чак и у родном граду Ахмиму. "Могуће је да никада нећемо сазнати гдје", каже он.

2. Александар Велики (336-323 п.н.е.)

Гробница Александра Великог и даље је мистерија која, како се чини, никада неће бити ријешена. Када је Александар умро у Вавилону 323 прије нове ере, његови мумифицирани остаци су положени у златни саркофаг гдје су лежали двије године прије него што је одлучено да се пренесе у Грчку. На путу ка Грчкој, његов ковчег је отет у близини Дамаска и пренет у Египат - најприје у Мемфис а потом у Александрију, град који је основао и назвао по себи.

Тамо је Александар укопан у најмање двије одвојене гробнице на различитим локацијама а најзначајнији антички аутори попут Сраба, Плутарха и Паусаније сматрају да је Александар ипак сахрањен у Соми, локацији названој по старогрчкој ријечи за "тијело".

Сома је кроз вјекове више пута пљачкана, златни саркофаг је претопљен и замијењен ковчегом од стакла или кристала. Чак је и Клеопатра опљачкала гробницу како би латила Октавијана Августа. Сома је преко главе претурила и бројне ратове, побуне, земљотресе, цунамије да би сада, вијековима касније, остала заувјек изгубљена за археологе, писце, аматере...

3. Будика

Иако је њена звијезда кратко блистала, Будика је огромна фигура у британској историји. Ова келтска краљица била је вођа велике побуне против Римљана 60. године коју су они крваво угушили и од тада не престаје да интригира многе (укључујући и ауторку Манду Скот која јој је посветила читав серијал).

Вјерује се да је Будика сахрањена испод платформе 8, 9 или 10 на лондонској метро станици Кингс Крос, иако никакви докази о томе не постоје. Археолог Ричард Хингли, пак, сматра да је краљица погинула у бици (а не да је побјегла како неки тврде) и да је "почишћена" са остацима сломљеног оружја и ђубрета због чега се никада неће сазнати гдје почива.

4. Алфред Велики (871-899)

Алфред, краљ Весекса био је први краљ свих Енглеза и једини енглески краљ са надимком "Велики". Вјерује се да је сахрањен у Винчестеру да би два вијека касније нејгово тјело било пребачено у опатију Хајд гдје је, пак, остало све док Хенри осми није распустио манастире због чега је краљева гробница опљачкана а кости пребачене у скромни гроб у опатијској цркви светог Вартоломеја која је изграђена на мјесту уништене опатије.

Током година, Алфредов гроб је био мета више безуспјешних потрага а недавно откриће костију Ричарда трећег само је појачало интересовање за гробно мјесто "краља свих Енглеза". Археолози су ископали необиљежени гроб у дворишту цркве али за сада нема коначних доказа да је то почивалиште првог и највећег краља Енглеске.

5. Џингис кан (1206-1227)

Када је умро 1227. године Џингис кан прешао је пут од отпадника до владара највећег царства у историји које се простирало од Кине до Каспијског мора. Његов гроб је, међутим, окружен мистеријом.

Кинески и персијски извори наводе да је Џингис кан преминуо у Кини, можда од пада са коња, и да су његови синови његово тијело однијели у Монголију гдје је ковчег положен у земљу негдје код планинског вијенца Хенти на сјевероистоку Монголије. Гроб је утабало 10.000 коњаника како би остао сакривен. Бројне експедиције покушале су да пронађу гроб али без успјеха. Чак је и Монголска академија наука покренула нову експедицију са циљем проналажења гроба чији се резултати још не знају.

6. Атахуалпо (1523-1533)

Посљедњег владара Инка Атахуалпа убио је Франсиско Пизаро иако је, како се наводи, Атахуалпа понудио откуп у злату и сребру које би испунило једну собу. Пизаро је владара Инка сахранио по хришћанском обичају али се сматра да су његове присталице откопале тијело, мумифицирале га и сахраниле на непознатом мјесту, можда недавно откривеном Маикуи Мачају.

7. Камехамеха (1795-1819)

Према легенди, само Јутарња звијезда зна гдје су кости краља Хаваја Камехамехе. Већина стручњака се слаже да су његови поручници Хо’олулу и Хоапили однијели његове кости у тајну пећину као истински сљедбеници древне хавајске традиције "каху" која означава одговорност чувања идола или светих ствари. Управо због те традиције, Камехамехин гроб је до дана данашњег тајна.

Неки вјерују да је сахрањен у краљевској палати Моку’ула на Мауију, други да је у Лао долини на Мауију гдје су сахрањене многе поглавице Хаваја али никаквих доказа који би поткрепили иједну од ових теза нема. 

8. Текумсех (1789-1813)

Вођа Шона, Текумсех (Звијезда Падалица или Пантер На Небу) окупио је коалицију више индијанских племена која се опирала доласку насељеника у Охају и Индијани. Погинуо је у сукобу са снагама будућег предсједника САД Вилијама Хенрија Хрисона. Очевици тврде да су га нејгови саборци сахранили у близини бојног поља али никаквих физичких доказа о томе нема.

Археолог Кен Танкерслеј упозорава да Шони бојно поље у близини наводног гропа Текумеша сматрају светлим тлом и да би свако покушавање да се његове кости откопају сматрали светогрђем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана