Мирослављево јеванђеље - највеће благо Србије
Мирослављево јеванђеље, књига на којој је у сриједу, уз Устав Србије, заклетву положио изабрани предсједник Александар Вучић, најзначајнији је ћирилични споменик српске и јужнословенске, односно српскословенске писмености из 12. вијека.
Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку "Памћење свијета" чиме је постао дио 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација.
Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посјете Атосу. Данас се чува у Народном музеју у Београду, а један лист Мирослављевог јевнађеља је у Народној библиотеци у Санкт Петербургу.
У Мирослављевом јеванђељу су, иначе, упоредо заступљена два правописа: зетско-хумски и рашки. Настало је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1185. године, а за потребе Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава, која је доцније постала епископско сједиште Хумске епархије Српске православне цркве.
Не зна се поуздано који је био мотив кнеза Мирослава да наручи израду Јеванђеља, које је касније по свом наручиоцу и добило име - Мирослављево јеванђеље. Године 1998. извршена је конзервација оригинала и рестауриран повез књиге.
Дуга је историја Мирослављевог јеванђеља, а новија биљежи да је између два свјетска рата остало у посједу породице Карађорђевић, упркос одлуци Министарства просвјете из 1903. да се оно преда на чување Народној библиотеци Србије. Кнез Павле, који се у то вријеме старао о Мирослављевом јеванђељу, поклонио га је 1935. године сопственом музеју.
Тако је у бомбардовању 6. априла 1941. рукопис избјегао судбину више стотина средњовјековних повеља, рукописних књига и инкунабула, скоро 50.000 комплета часописа и новина и око 350.000 књига, које су изгорјеле у до темеља сравњеној згради Народне библиотеке на Косанчићевом вијенцу.
За Јеванђељем су трагали и Нијемци и четници, па је оно скривано на разним мјестима све до ослобођења Београда. Године 1945. основана је комисија која је утврдила стање рукописа и предала га на чување Умјетничком музеју - данашњем Народном музеју у Београду, гдје је заведено под инвентарским бројем 1536. Мирослављево јеванђеље је било изложено све до 1966. у витрини која није имала адекватне услове за чување таквог рукописа, па је одатле пренијето у фундус Народног музеја.
Од 1985. повремено је излагано. Држава Србија је основала је 1991. Фонд за конзервацију и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, које је постало стална ставка у државном буџету. Упркос томе, сви издавачи који су жељели да направе фототипско издање били су у томе спречавани. Удружени издавачи, Ауторско-издавачка задруга „Досије" и Службени лист СРЈ, 1993. године почели су самоиницијативно, без коришћења буџетских средстава, са прикупљањем материјала за фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.
Оно је штампано у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици, 1998. и представља вјерну, савршену копију оригинала, како по садржају тако и по спољашњем изгледу. Штампано је у 300 примјерака, од којих се неки налазе у специјалним колекцијама највећих свјетских библиотека као што су Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска национална библиотека, библиотеке Универзитета Харвард, Принстон, Јејлу...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
