Минхенски црни септембар

Пантелија Матавуљ
Минхенски црни септембар

Палестински терористи убили су у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. У 24-часовној пуцњави на аеродрому погинула су и четворица терориста те један западноњемачки полицајац.

Минхенски масакр представља терористички чин који су извели палестински терористи на представнике израелског олимпијског тима током љетних Олимпијских игара 1972. у Минхену. Чланови палестинске терористичке организације "Црни септембар" упали су 5. септембра, 11. дана Игара, у Олимпијско село и узели једанаест израелских спортиста и тренера за таоце, од којих двојица спортиста гину у прва два сата акције. Свеукупно у Минхену и на мјесном аеродрому погинуло је 17 особа.

Минхенски масакр догодио се током 5. и 6. септембра 1972. на Олимпијским играма у Минхену у Западној Њемачкој. Тада је осам палестинских терориста из организације "Црни септембар" ушло у зграду гдје су били смјештени израелски атлетичари и убили двојицу, а деветоро држали као таоце за вријеме акције.

Сви таоци су убијени током контроверзне акције њемачке полиције у покушају да их спасу. Од осам терориста, петорица су убијени током акције спасавања, док су тројица ухапшени и предати Либији мало мање од два мјесеца послије напада.

Овај терористички напад проузроковао је бројне акције израелске обавјештајне службе "Мосад", која је и послије 20 година спроводила атентате на планере и извршиоце минхенског масакра.

Према извјештајима медијских извора, напад је почео у 4.30 часова 5. септембра 1972. године. Пет чланова терористичке групације "Црни септембар" је у 4.10 прескочило два метра високу ограду која је била постављена око Олимпијског села. Били су обучени у тренерке и носили спортске торбе у којима је био арсенал оружја. Помогли су им амерички спортисти који су се у исто вријеме враћали у село, мислећи да помажу спортским колегама. Терористи су онда уз помоћ украдених кључева ушли у апартмане које су користили Израелци.

Након уласка у апартман терористи су почели да пребацују све спортисте из једног апартмана у други. Том приликом је рвачки тренер Моше Вајнберг покушао да нападне терористе кухињским ножем, али је упуцан и убијен. У исто вријеме је и дизач тегова Јосеф Романо напао и повриједио једног од Палестинаца прије него што је убијен рафалима испаљеним из аутоматског оружја. Терористи су остали са девет талаца. Били су то: Јосеф Гутфројнд, Давид Бергер, Марк Славин, Јаков Спрингер, Зев Фридман, Амицур Шапира, Елијезер Халфин, Кеат Шор и Андре Шпицер.

Терористичку групу сачињавале су особе из избјегличких логора у Либану, Сирији и Јордану, а били су припадници палестинског федајена. Терористи су радили у Олимпијском селу на разним локацијама гдје су неколико седмица пратили Израелце и планирали напад. Остали терористи су дошли у Минхен возом и авионом неколико дана пред почетак напада.

Група је захтијевала тренутно ослобађање 234 палестинска затвореника из Израела као и ослобађање двојице њемачких терориста који су били затвореници у Њемачкој и њихов безбједан транспорт у Египат. Израелска власт је одмах одговорила и поручила да никаквих преговора неће бити.

Нијемци под вођством канцелара Вилија Бранта и министра унутрашњих послова Ханса Дитриха Геншера су одбили понуду израелске владе да пошаље своје специјалне трупе у Њемачку. Умјесто тога, Нијемци су цијелу операцију обавили са члановима полиције који нису имали специјалан тренинг за такве ситуације.

Њемачки шеф полиције Манфред Шрајбер и Ахмед Туни, који је предводио египатски тим, директно су преговарали са терористима када су им поновили понуду њемачке владе: бескрајну количину новца. Палестинци су им одговорили да им новац ништа не значи, нити им њихови животи ишта значе.

Упркос отмици, Олимпијске игре су настављене као да се ништа није догодило. Тек након бројних протеста других учесника и посјетилаца Олимпијске игре су прекинуте на пола дана. Сљедећег дана, 6. септембра, на Олимпијском стадиону одржана је комеморација погинулим спортистима којој је присуствовало око 80.000 посјетилаца и 3.000 учесника Игара.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана