Масакр који је шокирао свијет

Протест који је почео у априлу 1989. у којем је учествовало око милион људи, насилно је угушен послије пет седмица, након што су војници у ноћи између 3. и 4. јуна из тенкова испалили ватру на цивиле.

Протести

Протести су се спремали још од средине 1980-их, када је влада објавила да ће ублажити економске рестрикције, омогућавајући тиме развој слободног тржишта.

Охрабрени оваквом одлуком, многи Кинези, нарочито студенти, почели су да захтијевају сличне потезе у политици.

Протестанти су захтијевали демократизацију, по узору на демократске промјене у оно вријеме у источној Европи.

Овај догађај подијелио је кинеске вође јер су неки тражили војну интервенцију, а они умјеренији тражили су преговоре са протестантима. На крају су на протестанте послати војска и тенкови. Слике и снимци са трга обишли су цијели свијет.

Број мртвих

Никад није сачињен званичан извјештај о броју мртвих којих је, према процјенама градских власти у Пекингу, било 241, док активисти за људска права процењују да их је било више хиљада.

У извјештају градске управе Пекинга је 30. јуна 1989. године саопштено да је "више десетина војника погинуло, 6.000 припадника снага реда рањено, више од 3.000 цивила рањено, а погинуло више од 200 цивила, међу којима 36 студената". Према студентским организацијама и кинеском Црвеном крсту убијено је од 2.000 до 3.000 људи.

Посљедице

Ови догађаји су дуго били главна тема свјетских медија. Тадашњи совјетски предсједник Михаил Горбачов јавно је подржавао демонстранте и говорио да су Кини потребне реформе.

У САД кинески студенти су третирани као хероји. Послије масакра, шокирана америчка влада је прекинула продају оружја Кини и наметнула економске санкције.

С друге стране, кинеска влада никада није хтјела да призна колико је људи убијено и наставила је да назива демонстранте "противзаконитим елементом" кинеског друштва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.