Мала историја обарања путничких авиони у свијету

Агенције
Мала историја обарања путничких авиони у свијету

Малезијски авион са 298 путника и чланова посаде, који се срушио јуче на територији Украјине у близини границе са Русијом, уколико буду потврђени наводи да је оборен - биће најновији и најтрагичнији у низу случајева обарања путничких авиона који су досад забиљежени у свијету.

У историји цивилне авијације неколико пута су се путнички авиони нашли на нишану, често случајно, а посљедњи такав инцидент се догодио 2001, преноси "РТ".

Прије 13 година, свих 78 путника и чланова посаде погинуло је када су украјинске снаге случајно, током војне вјежбе, ракетом С-200 погодиле руски путнички авион који је летио на релацији Тел Авив - Новосибирск, након чега се летјелица у пламену срушила у Црно море.

Украјина је тек послије осам дана преузела одговорност за овај инцидент, наводи руски канал.

Први случај обарања једног путничког авиона забиљежен је 1955, када су 7 чланова посаде и 51 путник погинули након што је авион компаније "Ел Ал" на линији Беч - Тел Авив преко Истанбула погођен у бугарском ваздушном простору.

"Авион се распао у ваздуху усљед експлозије изазване хицима који су погодили десно крило, а вјероватно и лијево, заједно са једним или више пројектила већег калибра у задњем дијелу трупа", наведено је тада у саопштењу о вјероватним узроцима пада летјелице.

Осамнаест година касније, 1973, "боинг 727" је, док је летио из Триполија за Каиро преко Бенгазија, оборен у израелском ваздушном простору. Тада је преживјело само 5 од укупно 113 особа, колико се налазило у летјелици либијске авиокомпаније.

Међу првим трагичним случајевима обарања путничких авиона била је и летјелица корејске авиокомпаније која је 20. априла 1978. скренула с планираног курса на релацији Париз - Сеул и залутала у Совјетски Савез, након чега је на њу отворио ватру пресретачки авион, при чему су погинула два од 97 путника, преноси АП.

Посада "Кореан ерлајнса" је била принуђена да слети, усред ноћи, на површину једног залеђеног језера.

Авион исте авиокомпаније је 1. септембра 1983. оборила најмање једна совјетска ракета ваздух-ваздух пошто је, такође, грешком ушао у ваздушни простор СССР-а, а тада је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.

РТ подсјећа да је Совјетски Савез у почетку порицао да ишта зна о овом инциденту, а да је пилот касније признао да је знао да је ријеч о цивилном авиону, али је мислио да је можда коришћен у војне сврхе.

Операције потраге и спасавања нису тада биле координисане на међународном нивоу због тензија везаних за хладни рат.

Један од случајева обарања путничких авиона забиљежен је и 3. јула 1988, када је авион иранске авиокомпаније, који је летио из Техерана ка Дубаију, оборила ракета земља-ваздух испаљена са америчког војног брода USS Винсенс, у тренутку када је иранско-ирачки рат био близу краја.

Ни том приликом нико није преживио од укупно 290 људи колико их је било у авиону, од којих 274 путника - међу којима 66 дјеце - и 16 чланова особља.

Иранска влада је сматрала да је то био намјерно изведен и незаконит акт, наводи руски канал.

Године 1993, три грузијска авиона компаније "Трансер" обориле су, у одвојеним инцидентима, ракете у Сухумију, у Абхазији, при чему је погинуло укупно 136 људи.

"Малезија ерлајнс" је јуче изгубила контакт са својим авионом који је летио на линији Амстердам - Куала Лумпур, четири мјесеца након што је мистериозно нестао њен "боинг 777" на лету 370, који је из малезијске престонице летио за Кину, са 239 путника и чланова посаде, подсјећа америчка агенција.

Док је 8. марта летио изнад мора источно од Малезије, тај авион је направио нагли заокрет, прешао изнад малезијског полуострва и скренуо јужно преко Индијског океана, након чега му се губи сваки траг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана