Мађарски устанак 1956. године: Револуција и контрареволуција
Мађарска револуција или Мађарски устанак 1956. године био је устанак мађарског становништва против комунистичког режима тадашње Народне Републике Мађарске и њених совјетских покровитеља, који је трајао у периоду од 23. октобра до 10. новембра.
Почео је као студентске демонстрације пред зградом парламента у Будимпешти, на којима су тражене економске и политичке реформе.
Покушај комунистичких власти да их силом угуше изазвао је бурну и једнако насилну контрареакцију, када су на страну демонстраната масовно почели да прелазе припадници, па и цијеле јединице, мађарске војске, а што је до 28. октобра довело до практичног колапса комунистичке владе, коју је замијенила привремена влада са Имреом Нађем на челу, који је прогласио неутралност Мађарске и излазак из Варшавског пакта.
Она, међутим, није у била у стању да организује и ефикасну одбрану, када је 4. новембра дошло до совјетске војне интервенције, те је отпор устаника до 10. новембра био заустављен. Совјети су инсталирали нову просовјетску владу са Јаношем Кадаром на челу.
У устанку је погинуло неколико хиљада Мађара (цивила и устаника), те неколико стотина совјетских војника. Неколико десетака хиљада Мађара је затворено, а више од 200.000 је избјегло преко границе.
Мађарска револуција је представљала најозбиљнији ударац тадашњој совјетској хегемонији у Европи, најспектакуларнији покушај да се промијени политички поредак хладноратовске Европе, као и највећи оружани сукоб на територији Европе у другој половини 20. вијека, све до распада Југославије деведесетих.
Иако су Совјети успјели да сачувају контролу над Мађарском, догађаји из 1956. су имали знатне посљедице за крајњи исход Хладног рата, прије свега зато што је совјетски режим у очима свјетске јавности представљен као агресор, те је изгубио потпору, чак и међу западним марксистима.
Године 1956, 31. октобра, за вријеме Мађарске револуције, Израел, Велика Британија и Француска напали су Египат због национализације Суецког канала. NATO је био парализован због рата у Египту. САД су отворено осудиле интервенцију и нису због Мађарске биле спремне да ризикују избијање трећег свјетског рата.
Тито и совјетски лидер Хрушчов су се тајно срели на Брионима, 2. новембра 1956. Послије дискусије, која је потрајала цијелу ноћ, југословенски државни врх се сложио са совјетском интервенцијом у Мађарској. Кључни фактор у овој Титовој одлуци био је страх да се догађаји у Мађарској у некој форми не пренесу у Југославију.
У спомен на револуцију 23. октобра се данас у Мађарској слави државни празник.
Постоје различите бројке о совјетским снагама које су учествовале у интервенцији. "Специјални одбор о проблему Мађарске" Опште скупштине УН (1957) процијенио је учешће 75.000-200.000 трупа и 1.600-4.000 тенкова ОСЗК, али недавно објављене совјетске архиве наводе совјетске снаге од 31.550 људи са 1.130 тенкова и самоходним оруђем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
