Љубушки: Пронађен накит стар 3200 година
Умјесту Стара Тескера код Љубушког, на микролокацији Брложина, гдје су вођена заштитна археолошка ископавања најзанимљивији налаз је спирално-наочарасти привјесак од бронце који представља репер за датирање овог гроба у раздобље касног брончаног доба, тј. 1200. – 800. год. пр. Кр.
Како је казао асистент на Одјелу за археологију Филозофског факултета у Мостару те савјетник за културу опћине Љубушки Мирко Рашић, који води ово искапање, димензије привјеска су 5, 5 цм џ 2 цм џ 2 мм и уједно ово је први налаз на подручју Босне и Херцеговине с гробним контекстом.
“Он има своје аналогије с пар сличних примјера из Музеја на Хумцу и Музеја у Ливну, но ти налази су доспјели с непознатих налазишта као донације те тиме изгубили научну вриједност”, напомиње Рашић.
Наиме, власник имања Стипе Гранић обавијестио је археолошки Музеј на Хумцу те Одјел за културу опћине Љубушки о проналаску потенцијалног археолошког налазишта приликом механичких радова на својој парцели.
“Теренским прегледом установљено је како је ријеч о праисторискм гробу с архитектуром у облику каменог сандука, с четири бочне и једном надгробном плочом”, казао је Рашић.
“Гроб је укупан поред каменог живца те је уоколо засут ситним и ломљеним каменом који је спрјечавао урушавање страница гроба, а засут је био каменом као и сви тумули (популарно зване гомиле) на простору Херцеговине, но претпостављамо како је у рецентнијем времену тај камен искориштен за изградњу призида, кућа, окућница и слично”, казао је Рашић.
“Било је потребно журно реагирати како би смо спријечили девастацију или урушавање гробне архитектуре поради утјецаја људи или атмосферилија”, истакнуо је Рашић.
Такођер, у самој запуни гроба пронађен је костур покојника у згрченом положају на лијевом боку, а сачуване су бедрене и кости надлактице те уломак мандибуле тј. чељусти.
Оваква налазишта, додао је Рашић, уобичајено су изнимно скромна покретним археолошким материјалом.
“Но, овога пута је пронађен низ уломака аутохтоне праповијесне керамике, унутар али и у нивелети уоколо самог гроба”, казао је Рашић те додао како се елементарним прегледом костију може утврдити само како је ријеч о одраслој жени, док ће радиокарбонска анализа дати знантно више података.
Покретни археолошки материјал ће након конзервације бити дио археолошког фундуса Музеја на Хумцу те доступан за презентацију.
На ископавању судјелује и студент археологије Томислав Михаљ те кустос збирке Музеја на Хумцу фра Милан Јукић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
