Лига народа није зауставила ратове
Лига народа је била међународна организација основана послије Париске мировне конференције 1919. године. Циљеви Лиге народа су били разоружање, спречавање рата преко колективне безбједности, рјешавањем размирица између земаља путем преговарачке дипломатије и побољшање глобалног благостања.
Дипломатска филозофија Лиге доноси фундаменталну промјену мишљења за претходних сто година. Стара филозофија, настала на Бечком конгресу (1815), је посматрала Европу као промјенљиву мапу савеза између нација, стварајући равнотежу снага одржавањем јаких армија и тајних споразума. Према новој филозофији, Лига је представљала владу над владама, чија је улога била рјешавање размирица између појединачних нација на отвореним законитим расправама.
Подстицај за оснивање Лиге је потекао од предсједника САД Вудроа Вилсона, мада Сједињене Државе никада нису приступиле Лиги народа због забране америчког Конгреса да постане члан Лиге: сматрали су да се Америка већ и превише уплиће у европска питања и нису жељели више да учествују у европским међународним размирицама. Овакво мишљење је било широко раширено међу становништвом Сједињених Држава, упркос снажној жељи Вилсона да Америка постане члан Лиге народа.
Лиги народа су недостајале сопствене оружане снаге и стога су зависиле од Великих сила да примјењују њене резолуције, економске санкције које је Лига одредила или да снабдијевају армију, када је то потребно, за потребе Лиге народа. Међутим, често су били невољни да се повинују вољи Лиге.
Послије једног броја успјеха и неких раних неуспјеха током 1920-их постало је јасно да је Лига неспособна да заштити од агресије Сила осовине током 1930-их. Почетком Другог свјетског рата је постало јасно да Лига није успјела у својој основној сврси - спречавању будућих свјетских ратова. Уједињене нације је замјењују по завршетку Другог свјетског рата и насљеђују неколико агенција и организација које је основала Лига народа. Шведски комунистички вођа Фредрик Штум је спомињао Лигу народа као Империјалистичку интернационалу.
На париској мировној конференцији прихваћен је приједлог за стварање Лиге народа 25. јануара 1919. Повеља Лиге народа је усаглашена од стране специјалне комисије и Лига је установљена према Дјелу И версајског споразума, који је потписан 28. јуна 1919. С почетка, повељу су потписале 44 државе, укључујући и 31 државу које су учествовале у рату на страни Тројне антанте или јој се придружиле током конфликта. Упркос Вилсоновим напорима за успостављање и промовисање Лиге, због чега је награђен и Нобеловом наградом за мир 1919. године, Сједињене Државе нити су ратификовале Повељу, нити су приступиле Лиги. Лига је одржала свој први састанак у Лондону 10. јануара 1920. године
Први задатак је био ратификовање Версајског споразума, чиме је званично окончан Први свјетски рат. Сједиште Лиге је 1. новембра 1920. премјештено у Женеву, гдје је одржано и прво засједање Генералне скупштине Лиге народа, 15. новембра, 1920, а присуствовали су представници 41 нације.
Са почетком Другог свјетског рата постало је јасно да је Лига оманула у својој основној функцији - спречавању будућих свјетских ратова. Током рата ни Скупштина ни Савјет Лиге нису држали састанке, а Секретаријат у Женеви је смањен на најмању мјеру, премјештајући многе службенике у Сјеверну Америку.
Послије неуспјеха да спријечи рат одлучено је да буде формирано ново тијело које ће замијенити Лигу у будућности. Ово тијело су Уједињене нације. Многи органи Лиге, на примјер Међународна радничка организација, наставили су да функционишу и на крају се припојили УН. На засједању Скупштине 1946. године Лига је распустила себе и своје службе, мандате, а имовина је пренесена на Уједињене нације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
