Лаза Костић - најистакнутији српски поета 19. вијека
БИЈЕЉИНА- Српски писац Лаза Костић /1841-1910/, аутор, према мишљењу многих, најбоље српске пјесме "Санта Марија дела Салуте" /Госпа од Здравља/, умро је на данашњи дан 1910. године.
Костић је зачетник српске авангардне лирике, чија је поезија врхунац романтизма у српској књижевности.
Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права дипломирао Пешти, гдје је и докторирао.
Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, Лаза Костић је одлазио у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Два пута су га хапсиле мађарске власти.
Лаза Костић је, навели су његови савременици, био снажна и оригинална лирска природа, полиглота и интелектуалац изузетног образовања. Обогатио је српски језик новим изразима и унио нове и смјеле пјесничке облике /јампски стих/.
Захваљујући његовим преводима, дјела највећег енглеског и свјетског писца Вилијама Шекспира постала су позната и на овим просторима.
Најпознатија дјела Лазе Костића су: лирске пјесме, баладе и трагедије "Максим Црнојевић" и "Пера Сегединац". Чувене су и његове расправе "Критички увод у општу филозофију" и "О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању", те естетички спис "Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме".
Овај великан српског романтизма био је пјесник, писац, новинар, филозоф, полиглота и политичар, а сматран је једним од највећих умова српске литературе. Посветио се писању поезије и превођењу са европских језика.
Био је најзанимљивија и најистакнутија пјесничка личност друге половине 19. вијека у Србији.
Знао је грчки, латински, њемачки, француски, енглески, руски и мађарски језик. На свим тим језицима је читао, са неких преводио, а на њемачком, француском и латинском и писао.
На његово интелектуално образовање
Уз њега, писци приједлога били су Добрица Ћосић и Љубомир Тадић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
