Крвава Вартоломејска ноћ у Паризу

Пантелија Матавуљ
Крвава Вартоломејска ноћ у Паризу

Вартоломејска ноћ означава ноћ 24. августа 1572. уочи дана светог Вартоломеја када је краљева мајка Катарина Медичи организовала покољ истакнутих хугенота (француских протестаната) од стране католика, а по наредби Карла IX тадашњег краља Француске. Масакр се од Париза проширио по цијелој Француској и у наредних неколико мјесеци је убијено око 70.000 хугенота.

Карло IX је био под великим утицајем своје мајке Катарине и покољ се требао догодити већ 15. августа на дан вјенчања хугенота (а будућег краља Француске) Анри IV, тадашњег краља Наваре и католкиње, сестре Карла IX. То је била згода кад су се требали наћи сви најистакнутији хугеноти на једном мјесту, а подстакнути наводним смиривањем страсти таквим политичким вјенчањем.

Након таквих ужасних догађаја, преживјелим хугенотима су преостала само два рјешења, или да се покатоличе, или да се одселе из Француске. Иако је покољ започео по дану, сам израз Вартоломејска ноћ симболично представља затамњење ума загрижених католичких владара Француске.

Вартоломејска ноћ у свјетским оквирима данас симболизује затамњење ума. Мајка тадашњег католичког краља Карла IX од Француске која је практично држала узде у рукама током цијеле његове "владавине" Италијанка Катарина Медичи организовала је покољ најистакнутијих француских протестаната у то вријеме, тзв. хугенота, у једној ноћи.

Како је Вартоломејска ноћ повезана са, и у прошлости и данас, веома актуелним шовинизмом? Шовинизам се појмовно дефинише као, наравно слијепо и неутемељено, увјерење у надмоћност властите групе или народа над другом групом или народом шовинизам.

Иако се шовинизам најчешће веже уз агресивно и/или насилно испољен национализам, тај појам је заправо савременији дериват одавно у историји присутне агресивно и насилно испољене међурелигијске нетрпељивости и мржње.

Шовинизам је име добио по легендарној, али, све су прилике, вјероватно измишљеној особи Николасу Шаувину. Он је наводно одано слиједио Наполеона Бонапарту припадајући његовој Великој армији и Првој армији Француске Републике. Наводно је заслужан за многе надљудске подвиге у Наполеоновим ратовима, а покретала га је велика мржња према свим противничким војскама. Свакако, и према сваком појединачном човјеку у тим противничким војскама.

Интересантно је и да у случају Вартоломејске ноћи и у случају Наполеонових ратова, односно у тренутку појмовног дефинисања шовинизма, постоји једна сличност. То да је управо сличност група људи који су били кољачи и поклани (Вартоломејска ноћ) и група људи који су били у противничким војскама (Наполеонови ратови) произвела толико крви и бруталности. Само 43 године прије Вартоломејске ноћи, односно налога да се хугеноти покољу, католици и протестанти у Француској припадали су истој религији - католичкој.

Starи позиви у вези са расним, сексуалним, религијским шовинизмом и бјешњење националистичког заноса почели су да не функционишу. У развоју је нова свијест која види Земљу као један организам и препознаје рат тог организма са самим собом као проклетство.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана