Крв се лила Дрином због слободе!

Ова битка била је дио прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа, када су дијелови српске Комбиноване дивизије првог позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама планине Цер. Борбе су вођене за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бјежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме је битка званично завршена. У току десетодневне борбе српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска побједа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву побједу Савезника у Првом свјетском рату. Рат Србији објављен је 28. јула, а Београд је бомбардован сљедећег дана. Овим догађајима је започео Први свјетски рат. Број аустроугарских трупа одређених за инвазију на Србију био је мањи од првобитно планираних 308.000 војника. Велики дио Друге аустроугарске армије је пребачен на Руски фронт, чиме је број преосталих војника сведен на око 200.000. Насупрот њима, Срби су могли да мобилишу око 450.000 војника. Главнину снаге која би се супротставила аустроугарским трупама чиниле су Прва, Друга и Трећа армија, као и Ужичка војска. Ове снаге су бројале око 180.000 војника. Током балканских ратова 1912-1913. Србија је изгубила 36.000 војника и имала око 55.000 рањених.

За врховног команданта аустроугарских снага у инвазији на Србију изабран је генерал Оскар Поћорек. Врховни командант српских снага је био престолонасљедник принц Александар, са начелником Генералштаба војводом Радомиром Путником, који је раније командовао српским снагама у балканским ратовима. Генерал Степа Степановић је командовао Другом армијом, а Павле Јуришић Штурм Трећом. Генерал Степа Степановић, командант Друге српске армије, најзаслужнији  је за побједу Србије у Церској бици, а након битке унапријеђен је у чин војводе. Командант Друге српске армије, генерал Степановић, образовао је Церску ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије с циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планине Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Српска Комбинована дивизија  наишла је на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера и тако је започела битка. Аустроугарске трупе су имале доста губитака и повукле су се у нереду. Жестоки окршаји су се десили 21. и 22. августа. До 23. августа, на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник. Успјех битке привукао је свјетску пажњу на Србију и донио јој наклоност у неутралним и савезничким земљама, јер је битка била прва савезничка побједа над Централним силама у Првом свјетском рату. У вријеме битке на Јадру и Церу, српска Ужичка војска и црногорска Санџачка војска успјеле су да спријече продор ка Ужицу. Пораз на Церу, страх од српске офанзиве и побуне пречанских Срба, натјерали су Поћорека да пређе у дефанзиву на свим фронтовима. На крају борби, Срби су открили доказе о страшним злочинима у градовима и селима које је аустроугарска војска окупирала. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и дјеца су најпре силовани, прије него што су убијени. Многе злочине су чинили други Јужни Словени (Хрвати и босански муслимани), служећи у аустроугарској војсци.

- Историја Аустроугарске је испреплетена импозантним поразима, а владавина Фрање Јозефа је била плодна у војним катастрофама. Али до данас, стари монарх је могао да говори да су га побиједиле само Велике силе, Француска 1850. и Прусија 1866. Данас је то Србија, са десетином територије Аустрије, са десетином њеног становништва, нанијела је први и одјекујући пораз - писало је тада у француској штампи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.