Крај династије Обреновић

Послије Мајског преврата на чело Србије је дошла династија Карађорђевић. Преврат је имао велики утицај на спољнополитичко опредјељење Србије, зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Русију.

Убиство

Убиство краља и краљице, организовала је и спровела организација “Црна рука” на чијем је челу био официр Драгутин Димитријевић Апис. Убиство се догодило у ноћи између 28. маја и 29. маја 1903. године.

Гардијски поручник Петар Живковић, касније југословенски премијер, у тачно два часа отворио је завјереницима дворска врата. Тражење краљевског пара је безуспјешно трајало близу два часа. За то вријеме погинули су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био упућен у завјеру. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог. Апис је запазио како неко бјежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао је за њим. Дочекао га је један гардист и тешко га ранио са три метка у груди.

Кад су завјереници дошли поново у краљевску спаваћу собу, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени. Артиљеријски капетан Михајло Ристић Уча испалио је на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић.

Краљ је пао мртав још од првог метка. Одмах затим убијен је и генерал Лаза Петровић. Тијела краља и краљице су бачена преко прозора. Исте ноћи убијени су краљичина браћа Никодије и Никола Љуњевица, предсједник владе ђенерал Цинцар-Марковић и министар војни ђенерал Милован Павловић.

Проблеми краља

Популарност краља Александра је опала послије његове женидбе са Драгом Машин, бившом дворском дамом своје мајке Наталије и удовице инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 12 година и није била племићког поријекла, што је било пожељно за краљицу.

Послије смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће, помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем. Потом је донио нови Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система. Велики проблеми за краља Александра настали су управо због непостојеће трудноће краљице Драге.

Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији, а извјесне кораке предузимао је и раније.

Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. масовне демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб с полицијом и војском. Том приликом погинуло је шест особа. Знајући да не може добити нове изборе, краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од једног часа.

Млади официри су били револтирали због краљичине лажне трудноће и непрестаним испадима њеног млађег брата, кога је она хтела направити престолонасљедником.

У августу 1901. коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Петровић и поручници Драгутин Димитријевић Апис и Драгутин Дулић сковали су завјеру да убију краља и краљицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.