Коме припада Ана Франк?
Прије 70 година нацисти су открили скровиште Ане Франк. Она и њена породица одведени су у концентрациони логор. Ана Франк постала је симбол холокауста. Али, гдје је граница између неговања успомена и комерцијализације?
Пред кућом Ане Франк у Амстердаму сваког дана влада велика гужва. Посјетиоци се уским степеницама пењу до малих, мрачних соба, у којима се, заједно са својом породицом, скоро двије године скривала Ана Франк. То је мјесто на коме је она писала свој чувени дневник.
На данашњи дан, пре тачно 70 година, породица Франк је откривена и транспортована у логор. Петнаестогодишња Ана и њена сестра умрле су од болести и исцрпљености само неколико недјеља прије ослобођења логора Берген-Белзен. Преживео је само отац који се послије рата одселио у Швајцарску, гдје је 1980. године и умро.
Опасност од банализације
Популарност Ане Франк не јењава. Кућу у којој се крила сваке године посјети више од милион људи из читавог свијета. Тај мит има и своју цијену. Холандски историчар Барт Валет упозорава на опасност од банализације. „Право је чудо да се у Амстердаму још не продају мајице и шоље с ликом Ане Франк", ироничан је Валет.
У књигу утисака у музеју уписале су се и пјевачке звијезде, краљеви, фудбалери… Када је прије неколико година требало да се посјече дрво кестена у дворишту куће Ане Франк, дошло је до протеста. Изданци тог кестена сађени су потом широм свијета као скупоцене реликвије, па тако и у башти Конгреса у Вашингтону.
Опасност од маркетиншке злоупотребе лика Ане Франк је велика. Слиједеће, 2015. године, истиче 70-годишња заштита ауторских права и тада ће свако моћи да цитира њен дневник.
Два чувара успомене
Постоје двије организације које се брину за очување успомене на Ану Франк и спречавање комерцијализације. Међутим, и између тих организација влада ривалство. Коме припада Ана?
Организација „Фондови Ане Франк" из Базела управљају наслијеђем њеног оца Ота и имају ауторска права на објављивање дневника. Али, ту је и „Фондација Ана Франк" која се брине о њеном посљедњем скровишту у Амстердаму.
„Фондови Ане Франк" из Базела власници су и ексклузивних, филмска права. Њемачка телевизија ЗДФ намјеравала је да сними филм о дјевојчици који би био приказан идуће године, на 70. годишњицу њене смрти. Међутим, послије дуготрајних правних натезања с насљедницима, ЗДФ је одустао од пројекта. Организација из Базела је такође судским путем успијела да добије и документа Ота Франка који су се налазили у „Фондацији Ане Франк" у Амстердаму. Они би требало да буду изложени у новом музеју у Франкфурту, гдје је Ана Франк рођена 1929. године.
Критике на рачун представе
Посљедњи спор о неговању успомене на Ану Франк распламсао се око позоришног комада „Ана", који је маја ове године премијерно изведен у Амстердаму. Представа би требало да гостује широм свијета.
Једна приватна фирма специјално за ту представу, саградила је позориште. И одмах се нашла на мети критика. Многи је оптужују за комерцијализацију. Међу њима је и „Фондација Ана Франк" одакле је оцијењено да се тај комад „продаје као забавно вече са грицкалицама".
Има и другачијих мишљења. Многи истичу да је управо та представа показала сву снагу дневника. Кроз кулисе и мултимедијалну презентацију дијелова њеног дневника, Ана Франк поново је оживјела – као талентована тинејџерка, неиспуњених снова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
