Ко је био први прави српски вампир

 О њему, за разлику од Савановића, постоје озбиљнији докази од литерарних – аустријска штампа пренијела је 1725. године извјештај у коме се сасвим озбиљно говори о постојању вампира у Србији.

„Еј, Саво Савановићу, деведесет година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас!” Том реченицом, из приповетке „После деведесет година”, окончао је у глуво доба ноћи каријеру најпознатији српски вампир.

Пошто се одао именом, мјештани Зарожја су пронашли Савановићев гроб и смирили га – глоговим коцем.

Литерарна и доцнија ТВ слава учинили су, ипак, да Сава Савановић постане познат као „први српски вампир” – од Глишићеве новеле па све до ономад када се, урушила воденица у којој је некада „ординирао”.

Медији, и домаћи и страни, похрлили су у Зарожје пошто су мјештани вјешто протурили вијест да Сава Савановић тражи ново станиште.

Оно, Милован Глишић је Савановића свео само на лептира који плаши дјецу, али туристичке амбиције довитљивих сељана Зарожја учиниле су своје.

Ствар са вампирима у Србији, међутим, некада није баш била за шалу.  

Село Кисиљево код Пожаревца, као и већина српских села, временом је прилично опустјело, много је затворених кућа које дјелују аветињски: нигдје ни прозора ни врата, кровови пропали, почупане чак и електричне инсталације, забиљежио је Глас јавности.

Број становника се у посљедњих десетак година такође се драстично смањио, а они који су остали, сјећају се прича својих предака о првом српском вампиру Петру Благојевићу, који је харао овим мјестом почетком 18. вијека, али му је медијску славу преотео Сава Савановић из Зарожја.

Претрага пак показује да је у аустријским изворима Петар Благојевић (Peter Plogojewitz) забиљежен као сељак из Србије, за којег се везује легенда да је послије смрти постао вампир.

Наводи се да је живио је у 18. вијеку у селу Кисилова (данашње Кисиљево), у сјевернијем дијелу централне Србије, која је тада била дио аустријског царства (од 1718. до 1739).

Након смрти Петра Благојевића, људи у овом крају почели су послије кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Петар повампирио.

На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио.

Његова супруга је побјегла непосредно послије тих чудних збивања, рекавши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи своје опанке.

Најзад, два мјесеца по укопу, у јуну 1725. године, отворен је Благојевићев гроб, тијело му наводно није трулило, а на уснама је имао свјежу крв.

Мјештани су проболи колац кроз његово тијело и спалили га. Одговорни службеник аустријске управе био је против тога, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом.

Извјештај Фромбалда, царског начелника Градиштанске области, објављен је потом у бечком часопису Wienerisches Diarium и спада у прва помињања вампиризма у Европи и свијету.

Према ријечима звонара цркве у Кисиљеви Борислава Драгојевића, послије Перине смрти аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли вампири у Србији постоје и да ли се развила епидемија вампира.

„Отварали су гробове људи за које се причало да су се повампирили. Аустријски комесари су наредили спаљивање свих лешева који су деловали живо, а од тада у селу постоји клетва: 'Дабогда те Пера посетио!'“, рекао је Драгојевић новинарима.

Поред Благојевића, аустријски извори, из тог времена – баш некако око 1825, помињу и још једног Србина необичног имена Арнолд Паол (Arnold Paole). Биће, ипак, да је код аустријских чиновника тог времена важило правило: пиши њемачки да те цио свијет разумије, па је Павле, по надимку „Арнаут” постао Паоле.

Павле, хајдук и војник најамник, казују бечки извори, имао је блиски сусрет са вампиром у Грчкој, одакле је и донио заразу.

Он је, наводно, убио вампира али се послије тога осјећао лоше и убрзо је умро у селу покрај Свилајнца, послије чега су кренули напади вампира у том крају.

Павле је доживио Петрову судбину – тијело му ексхумирано (од стране власти) и прободено глоговим коцем, а царски чиновници су све то педантно забиљежили и прослиједили у, како се тада говорило, Виену.

Оба случаја описана су у аустријским медијима и постали су дио „вампирске маније” и у Енглеској, Француској и Немачкој. 

И на томе се завршила свјетска сторија о српским вампирима пошто им је доцније, вољом једног Ирца, славу преузео комшија, кнез Цепеш. Све док се није урушила воденица у Зарожју.

Мада, искрено говорећи, није ни мали успјех за Перу, Павла и Саву да уђу у Википедију и ту опстану не само поред поменутог комшије из Румуније него и уз модерну конкуренцију коју глуми Меган Фокс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.