Ко је био Кристифор Колумбо?
Тешко је повjеровати да историјска личност чији је живот био тако пажљиво документован може бити и даље обавијана велом мистерије. Ипак, чувени истраживач Кристифор Колумбо био је тако тајанствен да научници широм Европе и даље трагају за његовим поријеклом.
На примјер, познато је гдје је и када је Колумбо умро – у сјеверозападном шпанском граду Ваљадолиду 1506. – али је и даље непознато гдје му се тијело налази.
Деценијама се Севиља сукобљавала са престоницом Доминиканске Републике, Санто Домингом око тога у ком је од та два града Колумбо сахрањен и то с добрим разлогом: Колумбови остаци премјештани су барем три до четири пута у периоду од 400 година.
Из Ваљадолида су 1509. премјештене у манастир Де Ла Картуха у близини Севиље, а онда 1537. у Катедралу Примада де Америка у Санто Домингу.
Можда зато неки историчари вјерују да је Колумбо желио да буде сахрањен у Новом свијету.
Више од 250 година касније када је Шпанија уступила Хиспањолу (регију која је обухватала Доминиканску Републику и Хаити) Француској 1795. његове кости поново су премјештене, овог пута у Хавану.
Ту су лежале 100 година све до Шпанско – америчког рата 1898. када су поново враћене у Севиљу.
Током свих тих премјештања, сасвим је могуће да су остаци чувеног истраживача помјешани са неким туђим, што тврде и неки Доминиканци, будући да су 1877. отркили ковчег у катедрали у Санто Домингу са натписом: “Сјајни и истакнути мушкарац, дон Кристобал Колон”.
Срећом, захваљујући модерним технологијама, 2006. шпански истраживачи узели су узорке ДНК из костију у Севиљи за које се вјерује да су Колумбове и упоредили их са узорком узетих из остатака његовог брата Дијега.
Резултати су се поклопили, али истраживачи ипак нису сасвим убијеђени да је заиста ријеч о великом Колумбу.
Такође, потпуно је тајновито и питање његове националности. Теорије варирају од тога да ли је овај свјетски путник био Италијан, Шпанац, Француз, Пољак, Португалац, а дошло је у разматрање још много опција.
Још једна студија спроведена 2006. за претпоставку је узела да је ријеч о Шпанцу или Италијану, па су узели узорке ДНК стотина мушкараца који су се презивали Колон (како се то презиме изговара у Шпанији) или Коломбо (у Италији).
На жалост, никакви конкретни резултати нису добијени. Ипак, један други истраживач, овог пута америчка професорка лингвистике, испитао је Колумбово порекло из сасвим другог угла.
Естел Иритари испитивала је његове рукописе у покушају да открије који је његов матерњи језик.
Открила је да Колумбу, упркос томе што је писао на општем шпанском дијалекту, то није био матерњи језик.
Она мисли да је ријеч о каталонском што би значило да је Колумбо био становник Круне Арагона на сјевероистоку Шпаније.
Ипак, Италијани који вјерују да је Колумбо био “њихов” сматрају да језик не може да покаже све о историји овог необичног човјека.
Заиста, чак и уз све покушаје да се његов живот истражи, највјероватније је да истина никад неће бити у потпуности откривена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
