Клара Цеткин - Борац за права жена и радника
Клара Цеткин, дјевојачки Ајзнер, била је утицајан њемачки социјалистички политичар и борац за женска права. Она је један од оснивача женског међународног радничког покрета, а на њен је приједлог 8. март проглашен Међународним даном жена.
До 1917. је била активна у Социјалдемократској партији Њемачке, а затим је ступила у Независну социјалдемократску партију Њемачке (USPD) и њено екстремно љевичарско крило, Спартакистичку лигу - која је касније постала Комунистичка партија Њемачке (КПД), коју је она представљала у Рајхстагу током Вајмарске Републике од 1920. до 1933.
Иницијатор је Прве међународне конференције жена
1907, на којој је изабрана за секретара Међународног женског
секретаријата. Међународна конференција жена у Копенхагену 1910. прихватила је њен приједлог о проглашењу Међународног празника жена-радница.
Женски покрет
Рођена је 5. јула 1857. године. Школујући се за наставника, Клара Цеткин се повезала са женским и радничким покретом у Њемачкој од 1874, а 1878. постала је члан Социјалистичке радничке партије.
Због забране социјалистичких активности коју је у Њемачкој увео Бизмарк, 1878, Клара Цеткин је прешла у Цирих, 1882, а затим је отишла у егзил у Париз. Током боравка у Паризу играла је важну улогу у оснивању Социјалистичке интернационале. Такође је узела презиме свог партнера, руског револуционара Осипа Цеткина са којим је имала два сина. Касније је била удата за умјетника Георга Фридриха Цундела од 1899. до 1928.
Клара Цеткин је у СПД-у са Розом Луксембург, блиском пријатељицом, била једна од главних личности лијевог револуционарног крила партије. Цеткинову је веома интересовала женска политика, укључујући борбу за равноправност и право гласа за жене. Развила је социјалдемократски женски покрет у Њемачкој; од 1891. до 1917. писала је за СПД-ове женске новине "Die Gleissheit" (Једнакост). Године 1907. постаје вођа новоформиране "Женске канцеларије" у СПД-у. Организовала је прославу првог Међународног дана жена, 8. марта 1911.
Током Првог свјетског рата, Клара Цеткин је са Карлом Либкнехтом, Розом Луксембург и другим утицајним политичарима из СПД-а одбацила партијску политику Бургфриеден (примирје са владом, обећање о уздржавању од свих штрајкова током рата). Уз друге антиратне активности, Цеткинова је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.
Одвајање
Клара Цеткин је била један од саоснивача Спартакистичке лиге и Независне социјалдемократске партије Њемачке (USPD) која се 1917. отцијепила од своје матичне партије, СПД-а, због неслагања са њеним проратним ставовима. Јануара 1919, послије њемачке револуције новембра претходне године, основана је КПД (Комунистичка партија Њемачке) којој Клара Цеткин приступа и представља је од 1920. до 1933. у њемачком парламенту. Интервјуисала је Лењина о "женском питању" 1920.
До 1924. Клара Цеткин је била члан централне канцеларије КПД-а, а од 1927. до 1929. члан партијског централног комитета. Такође је била члан извршног комитета Комунистичке интернационале (Коминтерна) од 1921. до 1933. У 1925. изабрана је за предсједника њемачке љевичарске хуманитарне организације Црвена помоћ. Августа 1932, као предсједавајућа Рајхстага по старјешинству, позвала је народ да се бори против националсоцијализма.
Када су Адолф Хитлер и његова Национал-социјалистичка њемачка радничка партија преузели власт, Комунистичка партија Њемачке је избачена из Рајхстага, послије пожара у Рајхстагу, 1933. Клара Цеткин посљедњи пут одлази у егзил, овога пута у Совјетски Савез.
Тамо је умрла 20. јуна 1933, у 76. години. Сахрањена је код зидина Кремља у Москви.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
