Како је текла англо-америчка ваздухопловна контраофанзива изнад Дрвара

Г.С.
Како је текла англо-америчка ваздухопловна контраофанзива изнад Дрвара

Операција Rosselsprung, како јој је било званичан назив, односно Десант на Дрвар је био посљедња масовна офанзивна операција коју је подузела њемачка војна команда на подручју Југославије, а како је савезничко ваздухопловство помогло Народно-ослободилачкој војсци пише Сеад Врана, преноси портал klix.ba.

Циљ операције био је уништење главне команде Народноослободилачке војске са Јосипом Брозом Титом на челу, те сламање партизанског војног и политичког руководства.

О овој операцији југословенска, али и свјетска историографија изњедрила је неколико књига, а као посебна тема обрађивана је и на командним колеџима Маринског корпуса и Копнене војске Сједињених Америчких Држава. Међутим, у свим радовима је нагласак на маневрима копнених јединица и борбама које су од 25. маја до 2. јуна 1944. године вођене у самом Дрвару и његовој непосредној околини, те разлозима њемачког неуспјеха да оствари примарни циљ операције.

Изузев чињенце да је Јосип Броз Тито након повлачења из Дрвара совјетским транспортним авионом евакуисан у Бари, релативно мало су у овим радовима спомињана остала савезничка, америчка и британска, ваздухопловна дејства током којих је од 25. маја до 2. јуна 1944. године извршено око 1.000 борбених летова, укључујући мисије стратегијских бомбардера. Број оперативних летова, уложени ратни напор, концентрација и координација дејстава против окупаторских оружаних снага дају овим дејствима обиљежје здружене англо-америчке ваздухопловне контраофанзиве која је пружила огромну подршку снагама НОВЈ које су се бориле на земљи, чак значајно утјецала на неуспјех њемачког плана.

Luftwaffе изнад Југославије

Како би остварили циљеве зацртане планом операције Rosselsprung, њемачка команда је поред злогласног 500. СС падобранског батаљона, који је падобранску обуку започео у 3. падобранској школи Luftwaffе на аеродрому Бутмир покрај Сарајева, ангажовала значајне копнене снаге XV. Брдског корпуса које су уз десант требале синхронизовано напасти Дрвар из више праваца.

За ватрену припрему и подршку операције, те транспорт трупа и дотур материјала концентрисане су до тада највеће њемачке ваздухопловне снаге које су судјеловале у једној офанзиви против Народно-ослободилачке војске Југославије. На аеродрому Церавци поред Бихаћа биле су стациониране једна извиђачка ескадрила из групе “Хрватска”, те 13 ескадрила 151. пука обрушавајућих бомбардера Ју 87 Штука. На Аеродрому Залужани покрај Бање Луке биле су стациониране 1. и 2. ескадрила 7. ноћне бомбардерске групе, те привремено 2. група 51. ловачког пука. Око Загреба била је концентрисана главнина борбених авиона, 3. ескадрила 7. ноћне бомбардерске групе и 1. група 2. пука обрушавајућих бомбардера на аеродрому Плесо, 2. група 151. пука обрушавајућих бомбардера на аеродрому Велика Горица и 4. група 27. ловачког пука на аеродрому Лучко. Укупно шест ескадрила јуришних бомбардера је за ову операцију прекомандовано из Француске. 2. група 4. пука за транспорт трупа била је распоређена на аеродром Ечка код Зрењанина, а 2. и 3. група 1. пука за транспорт трупа са једрилицама на аеродром Брежице код Церкља. Поред ових у операцији су судјеловале и двије ескадриле 12. ваздухопловне групе за блиско извиђање које су дјеловале са аеродрома Јесеница код Мостара. На осам аеродрома у 22 ескадриле било је распоређено 222 лаких и обрушавајућих бомбардера, ловаца и извиђачких авиона за извршење борбених дејстава, те око 35 авиона за транспорт падобранаца и 40 обрушавајућих бомбардера намијењених вучи једрилица који су потом могли и борбено дјеловати. Како би очували фактор изненађења дио јединица је стигао на аеродроме одакле ће полетјети у напад само дан прије почетка офанзиве.

Напад на Дрвар почео је у 6:30 сати ваздушним бомбардовањем које су извршиле 1. и 2. ескадрила ноћне бомбардерске групе са Залужана, те двије ескадриле 151. пука обрушавајућих бомбардера са Цераваца и и Плеса, након чега је у 7.00 сати почео десант.

Савезничко ваздухопловство над Балканом

Савезничке ваздушне снаге су након искрцавања савезника на Апенинско полуострво и капитулације Италије у септембру 1943. године запосјеле велику равницу око града Фођиа, сјеверно од Барија у којој су успоставили 27 аеродрома са којих ће дјеловати ваздухопловне јединице америчког, британског, канадског, аустралијског, новозеландског, грчког и савезничког италијанског ваздухопловства.

До маја 1944. године под командом британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) биће 11 сквадрона тешких бомбардера, 7 сквадрона лаких и средњих бомбардера, 48 сквадрона ловаца и ловаца бомбардера, 4 извиђачка сквадрона и двије ескадриле за посебне задатке, а под командом америчког армијског ратног ваздухопловства (USAAF) 78 сквадрона тешких бомбардера, 22 сквадрона средњих бомбардера, 30 сквадрона ловаца и ловаца-бомбардера, 6 група транспортних авиона и 4 извиђачка сквадрона. Немало 5.000 авиона стационираних у Италији дејствовало је над фронтовима у јужној Француској, сјеверној Италији и југоисточној и централној Европи, те над Медитераном.

На Техеранској конференцији Черчила, Рузвелта и Стаљина договорено је да се пружи техничка и војна помоћ Народноослободилачкој војсци Југославије у борби против сила Осовине, те савезничка ваздухопловства већ од краја 1943. године почињу извршавати борбене летове у унутрашњости Балканског полуострва. Ова су дејства била углавном усмјерена на ометање друмског и жељезничког саобраћаја, аеродроме на којима су биле стациониране снаге Luftwaffе и Зракопловства НДХ, а нешто мање на окупаторске гарнизоне и јединице.

Савезнички противудар

По почетку десанта, након што су савезничке војне мисије при Врховном штабу информисале савезничку команду у Барију, а команда 1. пролетерског корпуса НОВЈ тражила ваздушну подршку покренут је одговор против офанзиве њемачких снага. У наредних шест дана биће нападани њемачки положаји, колоне, гарнизони и аеродроми на подручјима Бихаћа, Бање Луке, Босанског Грахова, Босанске Крупе, Босанског Новог, Босанског Петровца, Гламоча, Книна, Ливна, Приједора, Загреба.

Прву савезничку ваздухопловну акцију извршава 73. сквадрон Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) на авионима Spitfire Mk.Vc. 25. маја око 11.30 сати на правцу Бихаћ – Босански Петровац овај сквадрон напада њемачку колону од око 100 возила која напредује из правца Бихаћа. Након изведеног напада одјељење Spitfireа уочава велику формацију њемачких транспортера Јункерс Ју 52, вјероватно са аеродрома Ечка, али их не напада због недостатка муниције. Друго одјељење 73. сквадрона напада бихаћки аеродром при чему најприје обара један Henschel Hs 126 који приближавао аеродрому, а потом на земљи уништиава три Јункерса Ју 87 Стука, те оштећује још 20 авиона.

Нападе покреће и XII Тактичка ловачка команда USAAF чији авиони П-47Ц Thunderbolt нападају дијелове 7. СС дивизије која наступа од Мркоњић Града.

Током наредна два дана англо-америчке снаге извршиле су вишеструке ваздушне нападе на њемачке снаге на простору између Ливна, Босанске Крупе и Бања Луке. Највише напада је усмјерено на аеродром и тактичке мете у околини Бихаћа, те на путеве којима њемачке снаге наступају према Дрвару. 6., 32., 73., 249. и 253. ловачки сквадрони РАФ три пута нападају бихаћки аеродром, колону се кретала из правца Босанског Новог, те конвој између Книна и Босанског Грахова.

У овим је нападима оборено 5 њемачких авиона у ваздушним борбама, пријављено уништење око 40 авиона на земљи, те око 40 камиона. Ракетирани су њемачки положаји у самом Дрвару, а стратегијски бомбардери 15. зрачних снага USAAF бомбардовали су њемачке тактичке мете око Бихаћа. Код Кључа су напади авијације зауставили колону 1. оклопног гренадирског јуришног батаљона, а код Книна 1. пук “Бранденбург” дивизије. 28. маја у акцију ступа и 82. ловачка група USAAF авионима P-38 Lighting чија три сквадрона спрјечавају било какве летове са аеродрома Залужани и Церавци и бомбардују трупе у Бањој Луци, Бихаћу и Ливну. Истовремено РАФ-ове 73., 249. и 253. ловачка ескадрила извршавајући и по 4 задатка дневно нападају снаге које напредују од Босанског Грахова, Босанског Петровца и Кључа.

О жестини англо-америчких напада говоре и извјештаји њемачких 92. моторизованог гренадирског пука и 55. козачког пионирског батаљона које су напади из ваздуха принудили на повлачење од Босанског Петровца према Рипчу, те 105. СС извиђачког батаљона који је 28. маја ујутру требао да наступи од Босанског Грахова и заузме положај према Дрвару, али до вечери није успио због учесталих напада из бришућег лета у којима је изгубио 11 возила. У нападима РАФ-а оборени су и погинули командант 73. сквадрона мајор Чејсе и пилот заставник Бејкер.

У контраофанзиву су 29. маја укључени и стратегијски бомбардери из састава 304. бомбардерског винга 15. ваздушних снага USAAF који нападају жељезничка и саобраћајна чворишта, те њемачке снаге на стратешким правцима. 454. бомбардерска група бомбардује мост и касарне у Босанском Новом и њемачке трупе у Книну, 455. група жељезничку станицу у Босанској Крупи и касарне у Бања Луци, 456. група бомбардује касарну у Жегару, концентрацију трупа у Заваљу поред Бихаћа и тактичке мете у Дрвару, а 459. група тактичке мете у Приједору и Ливну. Стратегијски бомбардери B-24 Liberator 304. бомбардерског њинга у тринаест мисија тога дана бацају 500 тона бомби извршавајући 300 борбених летова, што је једна трећина борбених летова укупно изведених током седам дана трајања савезничке ваздушне контраофанзиве и више борбених летова стратегијске авијације него што је изведено на Сарајево током цијелог рата. Истовремено су ловачки сквадрони РАФ наставили да врше притисак на њемачке снаге нападима из бришућег лета.

У ноћи између 29. и 30. маја савезнички транспортни авиони почињу дотурање муниције, артиљеријских граната и опреме јединицама НОВЈ које се боре са њемачким снагама. Дутурање опреме ће се наставити до окончања борби. Бомбардовање тактичких мета и саобраћајних чворишта ради уношења конфузије и загушења саобраћаја је настављено, а због интензитета напада из ваздуха штаб XV брдског корпуса 30. маја је наредио свим њемачким моторизованим јединицама да се крећу искључиво ноћу.

Затим, 30. и 31. маја. 12. сквадрон Јужноафричког ратног ваздухопловства (SAAF) под оперативном командом РАФ-а, авионима B-26 Marayder узастопце напада путне комуникације око Босанског Новог и Бања Луке, те пријевој Млиништа код Гламоча, док 15. сквадрон SAAF авионима Мартин Балтиморе бомбардује трупе око Босанског Петровца. 73., 87., 249. и 253. сквадрон РАФ наставили су до 2. јуна нападе на њемачке јединице у околини Дрвара. Ловци-бомбардери константним нападима спрјечавају напредовање њемачких снага, а 30. маја између Гламоча и Дрвара уништавају четири тенка.

У два наврата, на захтјев штаба 8. корпуса НОВЈ упућен депешом преко Виса, директно су напали њемачке снаге у Босанском Грахову, а Оклопни гренадирски јуришни батаљон који је 1. јуна требао да заузме положај код Босанског Грахова кречући се од Босанског Петровца остао је, због напада из ваздуха, без свих возила и као пјешадијска јединица на положај стигао тек 3. јуна.

У ноћи између 3. и 4. јуна транспортни авион C-47 Дакота Совјетских ваздушних снага из састава Групе Витрук која је дјеловала из јужне Италије евакуисао је са провизорног летилишта у Купрешком пољу Јосипа Броза Тита и Врховни штаб у Бари. Тиме је пропао циљ њемачке операције Rosselsprung.

Иако су главни отпор офанзиви пружиле јединице НОВЈ које су затварале правце напредовања њемачких јединица и тиме омогућиле евакуацију Врховног штаба из окружења, савезничке ваздушне снаге су биле један од кључних фактора њемачког неуспјеха. С друге стране операције које су англо-америчке ваздушне снаге извршиле између 25. маја и 4. јуна 1944. године указале су савезничкој команди да је потребно формирање посебне формације која ће извршавати тактичке ваздухопловне задатке изнад Југославије као подршку Народно ослободилачкој војсци Југославије. Она ће бити формирана под називом Balan Air Force и само мјесец дана касније у околини Ливна извршиће први борбени задатак, а у њен састав ће ући деветнаест ловачких, ловачко-бомбардерских, бомбардерских ескадрила.

Успјешно спрјечавање ваздушних дејстава њемачког ваздухопловства, успоравање и отежавање маневра њемачких копнених снага, дотурање материјала неопходног за отпор јединицама НОВЈ током операције Rosselsprung осујетило је остварење брижљиво припремљеног њемачког плана. Слободно може бити речено да је неуспјех њемачке операције пресудно је утицао и на сам ток посљедње године Другог свјетског рата на подручју Југославије у корист антифашистичких снага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана