Kако је мајка Стаљиновог убице упропастила бијег из мексичког затвора

24sata.hr
Kако је мајка Стаљиновог убице упропастила бијег из мексичког затвора

Лав Троцки био је најугледнији вођа комунистичке револуције у свијету, њен идеолог и спроводилац. Био је једна од најпознатијих особа Октобарске револуције. Био је други човјек бољшевичке странке иза Лењина.

Али Стаљин је успио да дође на чело СССР-а 1927. године, и да избаци свог великог противника Троцког из Партије, те заузме мјесто Лењиновог насљедника. Троцки је Стаљина одувијек презирао и звао га "најизразитијом осредњошћу наше странке".

Стаљин га је избацио из партије те је након тога Троцки једно вријеме провео у кућном притвору у Сибиру а потом је протјеран из Совјетског Савеза.

Иако је Троцки који је побјегао у Мексико био удаљен хиљадама километара Стаљин је желио да га се ријеши заувијек.

Планинарски цепин у главу Атентат на Троцког извршен је 1940. у кући у којој је живио, у предграђу мексичког главног града Мексицо Ситија.

Задатак је добио совјетско-мексички агент Рамон Меркадер (27) који је најприје започео љубавну везу са Троцковом секретарицом. Замолио је Троцког да прочита неке његове радове.

Меркадер је у капуту имао планинарски цепин (оруђе с дршком и оштрим врхом којим се забада у лед или стијену).

Кад је Троцки почео да чита, Меркадер је извадио цепин и снажно ударио Троцког по задњем дијелу лобање.

Троцкијеви чувари су утрчали и замало убили Меркадера, али је он наредио да му поштеде живот, узвикујући:

"Не убијај га! Овај човјек треба да исприча причу".

Троцки је умро сљедећи дан у болници од задобијене повреде, а покопан је у Мексику. Имао је 61. годину.

 Убица је завршио у мексичком затвору у којем је провео 20 година.

Стаљин је убицу одликовао Редом Лењина још док је овај био у мексичком затвору, а кад се вратио у СССР проглашен је за хероја Совјетског Савеза. Остатак живота је провео живећи у СССР-у и у Куби.

Операција Гном Али након три године које је убица Троцког провео у затвору Стаљин је одлучио да је вријеме да се Рамон Меркадер ослободи из затвора.

Операција спашавања имала је кодни назив 'Гном'. Меркадеров бијег требало је да се изведе уз помоћ совјетских агената и мексичких комуниста.

Један од главних Стаљинових обавјештајаца и мајстор шпијунаже Леонид Александрович Еитингон смислио је план.

Током м једног од излазака из затвора Лекумбери приликом одласка на свједочење на суд планирао је да извуче Меркадера.

Наиме, хтио је да искористи мањи број стражара који су га чували како би га увео у ауто и одвео из земље.

 За подмићивање службеника затворског система и полиције било је издвојено 20 000 долара.

Планове пореметила мајка Али, цијели план је пореметила Меркадерова мајка Каридад која је мало раније добила награду 'Орден Лењина' коју је Стаљин додијелио њеном сину.

Она је неочекивано дошла у Мексико с намјером да обави низ преговора с мексичким властима желећи да осигура ослобођење сина. Својим доласком само је погоршала ситуацију и пореметила планове.

Посјета мајке је, наравно, узнемирила мексичке власти које су промптно појачале осигурање.

Меркадер никада није приговорио мајци због тога што се умијешала у операцију Гном. Међутим, никада јој није ни опростио.

"Морао сам да проведем шеснаест година у затвору због њене грешке", рекао је он.

Боравак Троцкијевог убице у затвору био је врло угодан. Храну су му носили из најбољих ресторана, пушио је скупе цигарете а два пута недјељно су му долазиле проститутке.

Чак га је и познати чилеански пјесник и добитник Нобелове награде за књижевност Пабло Неруда једном посјетио у затвору.

Осим славног пјесника у затвору га је посјећивала и заносна шпанска глумица Сара Монтиел а касније су неки шпански медији тврдили да је прекрасна Сара остала трудна и да му је родила кћерку.

Она је наводно била проглашена мртвом при рођењу, али заправо је украдена и усвојена.

Меркадер је пуштен из затвора 1960. године и остатак живота је провео у СССР-у и у Куби. Умро је у Хавани 1978. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана