Југославија на челу колоне
У Београду је од 1. до 6. септембра 1961. године одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали предсједници 25 држава и 40 представника антиколонијалних и ослободилачких покрета.
Послије шест дана рада скуп је усвојио документа о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.
Покрет несврстаних се усмјерио на националне борбе за независност, искорјењивање сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијалном империјализму и неоколонијализму. Они су представљали 55 одсто становништва планете, већину влада на свијету и скоро двије трећине чланица Уједињених нација.
Покрет несврстаних је међународна организација која је бројала 120 земаља чланица које су сматрале себе службено неуједињеним с једним или против једног од већих блокова. Сврха организације, како пише у Хаванској декларацији из 1979, је да осигура националну независност, суверенитет, територијални интегритет и осигурање несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда и расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мијешања и хегемоније, као и против блоковске политике.
Важнији чланови су били СФРЈ, Индија, Египат и Јужноафричка Република. Бразил није био стални члан Покрета, али је држава дијелила много циљева с Покретом и често је слао посматраче на конференције Покрета.
Иако је намјера била да организација буде близак савез као НАТО и Варшавски пакт, имала је мало јединства и многе од њених чланица су биле у савезу с једном или другом великом силом. На примјер, Куба је била у савезу са Совјетским Савезом током хладног рата, као и Индија, која је много година била заједно са Совјетима у борби против Кине.
Главни град Србије и некадашње ФНРЈ данима се припремао за дочек делегација шефова држава и влада 25 земаља учесница, али и око 850 новинара из цијелог свијета, којима су обезбијеђени, за то време, најсавременији уређаји и услови за рад. Године 1961. изграђено је 40 нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично освјетљење.
Госте из иностранства уз све државне почасти дочекивао је предсједник Југославије Јосип Броз Тито, а послије уобичајеног церемонијалног интонирања државних химни и смотре почасног гардијског батаљона, лидери земаља трећег свијета одвезли би се у своје резиденције пролазећи кроз улице Београда, гдје их је мноштво свијета поздрављало.
Домаћи медији су тада писали да ће одлуке донесене у Београду утицати на побољшање прилика у свијету, а Титов говор са Конференције до детаља је пренесен читаоцима, укључујући и уводни поздрав: "Уважени шефови и представници држава и влада, господо, дозволите ми да вас у име владе и народа Југославије најтоплије поздравим..."
Рад конференције превођен је истовремено на четири службена језика: енглески, француски, шпански и арапски.
Прва дама тадашње Југославије Јованка Броз дружила се са супругама учесника Конференције, а на дан њеног почетка примила је и сестре предсједника САД Џона Кенедија, које су у то вријеме као туристи боравиле у Југославији.
Еуфорија у вези са Конференцијом није јењавала ни по њеном завршетку. Медији су писали о срдачном испраћају шефова ванблоковских држава на аеродрому, а тадашња јавност била је свједок загрљаја на растанку Тита и предсједника Уједињене Арапске Републике Гамала Абдела Насера.
Покрет је ослабио када је Совјетски Савез ушао у Авганистан 1979. године. Док су неке државе подржавале совјетску интервенцију, остале чланице Покрета су се томе противиле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
