Јован Цвијић оснивач српског географског друштва
БЕОГРАД - На иницијативу српског научника Јована Цвијића, у Београду је 7. априла 1910. основано Српско географско друштво, чији је циљ био ширење научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.
Том приликом усвојена су правила и утврђени главни задаци Друштва. Утврђено је да треба његовати контакте са сусједним наукама, бирајући оне њихове резултате који су од географског значаја.
"Никако се не смемо ограничити у истраживањима само на Србију. Многи географски, геолошки и фитогеографски објекти, цели народи и етнографски можда најинтересантнији делови нашег народа су изван граница Србије.
У нашој држави треба детаљно и прецизно проучавати поједине објекте и појаве, и тиме се може доћи до ваљаних резултата. Али прави проблеми се могу махом решавати излазећи изван Србије", рекао је Цвијић.
За првог предсједника Друштва изабран је Јован Цвијић. Он је био не само оснивач географског друштва, већ и његов духовни творац, агилни предсједник.
Плодан рад Друштва најприје прекидају балкански ратови, а затим и Први свјетски рат. У рату живот је изгубило више врсних, најближих сарадника Цвијића и чланова друштва.
Друштво је поново почело са радом 22. октобра 1919. године.
Послије смрти Јована Цвијића бригу о Друштву преузели су његови ученици међу којима је најагилнији био Боривоје Милојевић.
Рад Друштва је прекинут још једном за вријеме Другог свјетског рата.
Друштво су након тога преузели ученици Цвијићевих ученика. Друштво је од првог дана било веома популарно. Међу члановима, нашао се и велики број професора универзитета, љекара, официра...
Данас Српско географско друштво броји више од 1.000 редовних, око 200 ванредних и двадесетак почасних чланова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
