Јеврејин којег је Хитлер волио

Агенције
Јеврејин којег је Хитлер волио

Прољеће је 1935. у Њемачкој, којом већ двије године управља нацистички вођа Адолф Хитлер. “Фирерови” планови се беспрјекорно одвијају: неометано влада гвозденом руком, опозиција је уништена, а антијеврејска хистерија се ближи врхунцу.

Али баш тада избија скандал који пријети да уништи све. Хитлеров највећи чистунац у расним питањима, један од најугледнијих лидера Нацистичке странке са чланском картицом број 94, члан СС-а број 2 (Хитлер је број 1), Хитлеров тјелохранитељ, затворски цимер и дугогодишњи пријатељ, поријеклом је - Јеврејин!

Хитлер ће због свог старог пријатеља Јевреја погазити све своје антисемитске принципе. Због њега ће угрозити своју “аријевску” репутацију. Посвађаће се чак и са шефом СС-а Хајнрихом Химлером. И све то, ипак, у њему неће пробудити ни мрву самилости према Јеврејима. Напротив, послије само четири мјесеца Фирер ће представити Њемачкој злогласни сет Нирнбершких закона који ће практично запечатити судбину више од шест милиона Јевреја у Европи.

Пријатељи са брчићима

Прича почиње 1919. године, када 30-годишњи Аустријанац по имену Адолф Хитлер упознаје двије године старијег Емила Мориса, часовничара француског поријекла. Привучени антисемитском реториком Партије њемачких радника, обојица приступају странци. Хитлер као члан број 55, Морис са чланском картицом број 99.

Нови пријатељи се заједно пењу кроз партијску хијерархију ускоро преименоване Национал-социјалистичке партије радника Њемачке. Већ 1920. године Морис бива именован за првог вођу батинашких СА трупа у оквиру странке, задужених за обезбјеђење на нацистичким митнизима. Три године касније постаје први тјелохранитељ Хитлера, који је у међувремену стао на чело нациста.

Између Хитлера и Мориса ствара се све јача веза. Злобници, чак, говоре да веома личе један на другог. Морис је, практично, био уљепшана верзија Хитлера; обојица су имали карактеристичне брчиће и чешљану косу на раздјељак, само што га је Хитлер носио на десној страни главе, а Морис на лијевој.

Затворски дани и гласине о хомосексуалној вези

Послије неуспјелог Минхенског пуча 1923. године, Хитлер и Морис су ухапшени због велеиздаје и осуђени на робију у затвору Ландсберг, недалеко од Минхена. Хитлерова популарност је већ тада у успону, па он и његов тјелохранитељ, затворски цимери, уживају у луксузној ћелији и примају неограничене посете симпатизера и чланова партије.

Већина слика из тог времена приказује Хитлера и Мориса као нераздвојне. Обучени у традиционалну баварску одјећу, Хитлер је обично сликан како сједи, док иза њега стоји вјерни телохранитељ, најчешће насмијан. У таквој идиличној затворској атмосфери Хитлер ће написати већи дио првог тома “Мајн кампфа” (“Моја борба”), његове аутобиографије и идеолошког, антисемитског памфлета.

Хитлер је провео у затвору само годину дана, а по изласку на слободу, са Морисом оснива злогласне СС трупе. Хитлер добија чланску картицу број 1, а Морис број 2, и остаје Хитлеров први тјелохранитељ и лични шофер.

У параноичном њемачком друштву тог времена, шире се гласине да је Хитлер хомосексуалац и да не може да одоли чарима свог љепушкастог тјелохранитеља. Ту теорију данас побија већина историчара и стручњака, мада неки, попут њемачког историчара Лотара Махтана и америчког психијатра Натанијела Лермана, и даље тврде да је Хитлерова хомосексуалност “доказана ван сваке сумње”.

Жена у коју су се обијица заљубили

Можда Хитлер и Морис нису били хомосексуалци, али су сигурно дјелили страст ка истој жени - Хитлеровој сестричини Ангели Раубал, ћерки Хитлерове полусестре. (Иначе, и сам Хитлер је рођен као плод љубави двоје рођака - његова мајка га је родила из брачне везе са својим ујаком.)

Гели, како су је звали, имала је 17 година када је 1929. године дошла да живи код “ујка Адолфа”, тада већ веома познатог. Хитлер се убрзо заљубио у насмијану дјевојку широког лица, али због политичке каријере није желио да се жени.

Када се и Гели коначно заљубила, њен избор није био Хитлер. Побјеснио је од љубоморе када је сазнао да се радим о његовом добром пријатељу - Емилу Морису! Избезумљени Хитлер је отпустио Мориса, а Гели је претворио у заточеницу: није могла да излази из његовог стана у Минхену без надзора, а он би је лично пратио у шопинг, биоскоп или оперу кад год је имао времена.

Скрхана депресијом и под огромним психолошким притиском од свог посесивног ујака, Гели Раубал убила се 18. септембра 1931. године хицем из Хитлеровог пиштоља. Имала је 23 године.

Скандал са јеврејским пореклом и свађа са Химлером

Године су прошле и старе ране су зарасле. Морис је наставио да напредује у служби СС-а, што је у нацистичкој Њемачкој имало бројне предности, али је напосљетку могло и да му дође главе.

Пролећа 1935. године, Морис је желио да се ожени. Сви чланови СС-а су, из разлога расне чистоће, морали да траже дозволу за женидбу, а да би је добили морали су да докажу да уназад до 1750. године нису имали јеврејске претке. На општи шок, провјером се испоставило да је Емил Морис имао јеврејског претка, прадеду Шарла Мориса Шварценбергера (1805 - 1896), оснивача позоришта “Талија” у Хамбургу. 

Хајнрих Химлер, шеф СС-а, тражио је да Морис под хитно буде избачен из СС-а; Хитлер није хтио ни да чује. На крају су се нашли на пола пута: Морису је дозвољено да остане у СС-у као “почасни Аријевац”, што је титула коју му је лично Хитлер додјелио својим потписом. С друге стране, Химлер је избрисао Мориса са слика и из докумената СС-а и забранио да било који потомак његове породице икада буде примљен у СС.

Епилог

С титулом “почасног аријевца” испод које је стајао Хитлеров потпис, Морис је живео лагодним животом занатлије и државног службеника. Током Другог свјетског рата је провео двије године као официр у Луфтвафеу, а послије слома нацистичке Немачке је осуђен на четири године денацификације.

По изласку из радног кампа радио је као часовничар. Умро је 1972. године. Његова родбина је годинама касније продала све његове успомене из нацистичког доба за 26.500 долара. Купац је тврдио да је породица хтјела да их се отараси на инсистирање једног од Морисових синова који је прешао у ортодоксни јудаизам.

Послије скандала са јеврејским поријеклом Мориса, Хитлер није више могао да одржава блиске везе са својим пријатељем, али га није заборавио. Данима пред самоубиство у подземном бункеру у Берлину, жалећи што није успио да побије више Јевреја, у својој соби је тражио утјеху у двије фотографије - своје мајке Кларе и свог старог пријатеља Емила Мориса. Јеврејина којег је волио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана