Јединствени музичар снажних емоција
Фредерик Франсоа Шопен, пољски композитор и пијаниста, најистакнутији је представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена.
Осим мањег броја оркестралних и коморних дијела, 17 пољских пјесама за глас и клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику коју је обогатио новим изражајним средствима. Био је јединствен као пијаниста, извођач сопствених дјела и сасвим особен као аутор. Шопен је био без узора у ранијим периодима класичне музике и готово без насљедника.
Иза себе је оставио опус од 74 штампана дјела која по својој формалној структури и поетским обиљежјима немају премца у европској музици. Својом је умјетношћу утицао на клавирску музику и интерпретативни стил, а његов се утицај осјећа и у 21. вијеку.
Таленат
Шопен се родио 1. марта 1810. године, у близини Варшаве као син натурализованог Француза, који се доселио у Пољску 1787. године и мајке Пољакиње. Шопенова породица се 1810. године сели у Варшаву.
Већ као дјечак показао је свој велики таленат. Док још није имао ни десет година, новине су писале о њему хвалећи га. Са седам година је већ компоновао два музичка дјела. Наступао је на разним аристократским забавама као главна атракција.
Шопенов први учитељ је био његов отац који је брзо одустао од подучавања. Затим је добио другог учитеља који је послије неколико година признао да га Шопен музикално превазилази, па је одговорност за Шопенов развој пала на познатог музичког педагога Јожефа Елснера. У ово доба настају и оба Шопенова клавирска концерта.
Рану младост проводи и на путовањима у Берлину, Бечу и Дрездену. У својој двадесетој години Фредерик Шопен се сели у Париз са циљем да се усаврши. До тада је већ компоновао своја два клавирска концерта.
Живот у Паризу
Револуција у Варшави избија 1830. године против руског окупатора. Шопен се тада налазио у Бечу и бурно је реаговао на вијест. Захватила га је снажна жеља за повратком у отаџбину, али су га пријатељи наговорили да не иде.
Умјесто тога, Шопен се сели у Париз и никада се није вратио кући. У свом дневнику Шопен описује јаке емоције које има у вези са стањем у домовини.
Шопен се у Паризу дружио са другим пољским исељеницима. Међу његовим пријатељима били су и музичари Франц Лист, Хектор Берлиоз и Роберт Шуман, сликар Ежен Делакроа и писци Оноре де Балзак и Жорж Санд, која је била и Шопенова љубавница. Њих двоје били су познат пар тог времена и о њима се писало у литератури. У ово вријеме Шопеново здравље бива све лошије.
Смрт
Шопен је са Жоржом зиму провео на Мајорки и тада му се здравље знатно погоршало. Нешто прије смрти, Шопен и Санд су се растали. Санд га није посјетила док је лежао на самрти, иако је Шопен изразио жељу за то.
Кратко прије своје смрти, Шопена су наговорили да иде на турнеју по Енглеској. То је била кобна одлука. Тамошња влажна клима негативно је утицала на Шопена, који је боловао од туберкулозе.
Преминуо је убрзо по повратку у Париз, 1849. године, у окружењу пријатеља и рођене сестре. Сахрањен је у Паризу, а срце му је пренесено у једну цркву у Пољској, у складу са његовим тестаментом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
