Из архиве “Гласа”

Архива “Гласа Српске” сачувана је на папиру, а један њен дио, који је дигитализован, налази се на сајту www.glassrpske.com/arhiva

1994.

Текст посвећен промоцији прве класе официра и подофицира војних школа и војске Републике Српске и Републике Српске Крајине с насловом “Пет плус првој генерацији” заузимао је скоро цијелу насловну страницу “Гласа српског” који је објављен као двоброј за 27. и 28. јун 1994. године (број 7387 и 7388, година LI), који је објављен на 31 страници. Осим тога, на насловној страници налазио се и интервју с предсједником Републике Српске и врховним командантом војске Радованом Караџићем који је носио наслов “Ратници за сва времена”. Новине су мање-више биле посвећене текстовима везаним за ратно стање, али и појединим спортским, културним и свјетским дешавањима.

Култура као народни вез  

На 15. страници “Гласа” налазио се текст др Николе Кољевића, који је, како је назначено представљао оглед на оглед и именован је с “трагом диференцијалне дијагнозе академика Василија Крестића”.

- Ако је, дакле култура за нас, као што је можда још једино за Грке у Европи била најпресуднији  минималац у обликовању националне физиономије, онда је данас можда најважније обнављање облика друштвене комуникације који не би били само свечарски и пригодни. Породица може да на својим плећима данас понесе само де тог терета јер и у породици имамо “расцеп генерација” који нам је, уз фармерке стигао преко Океана као шарена лажа у целофану. Држава и школа, као и елитне културне институције могу и морају да учине много. Тим пре што нам је духовна и друштвена елита толико потребна и тако често била угрожена - стоји у тексту.

2006.

Гдје је утрошен новац за изградњу Српског Сарајева питање је постављено у тексту који је заузимао скоро цијелу насловној страници “Гласа Српске” објављеног 26. јуна 2006. године, који је носио наслов “Вријеме за наплату дугова”.

Осим поменутог, у овом “Гласу” (број 11.021, година LXIII), који је изашао на 56 страница, обрађене су разне политичке теме које су тада биле актуелне, те издвојене приче из културе, спорта (Свјетско првенство у Њемачкој), хронике, као и о разним свјетским дешавањима.

Мрвице гозбе неуком народу  

На 19. страници овог “Гласа” налазио се текст с потписом С. Десница, којим је направљен осврт на премијерно извођење представе “Је ли било Кнежеве вечере”, коју је у Народном позоришту Републике Српске режирао Кокан Младеновић, а у којој је главну улогу играо Михајло Миша Јанкетић.

- Многи су умни људи доказали да Кнежеве вечере никада није ни било и то је чињеница. Опет, много је оних који се хране са измишљене Кнежеве трпезе, дијелећи мрвице те гозбе овом нашем неуком народу, и напијајући га, по потреби рујним вином и страшећи га Кнежевом клетвом. Кнежеве вечере није било. Међутим, ми се и данас хранимо оним чега није било и пијани смо од онога што се није пило. Наш мамурлук ће, кад пијанство прође, управо зато бити дуг и страшан - рекао је тада Кокан Младеновић.

2017.

Институције БиХ у суду изгубиле 2.4 милиона, “Делфинима” пети трофеј у низу у Свјетској лиги, СДС окружен лешинарима који га воде ка нестанку, неки су од наслова који су се нашли у “Гласу Српске објављеном 26. јуна (број 14.379, година LXXIV), који је тада изашао на 40 страна. Централни наслов заузимао је текст о обиљежавању четврт вијека од најславније битке и велике побједе Војске РС – Херојска побједа за слободу Српске. Осим поменутих, новине су биле испуњене разговорима, репортажама и разним причама које су тада биле актуелне у држави и у свијету.

Нико као Андрић није видео како се речи претварају у појаве

Од рођења великог Ива Андрића 2017. године обиљежено је 125 година, а на 20. и 21. страници овог “Гласа” налазио се текст посвећен управо овом Нобеловцу, о коме је говорио књижевник и академик, предсједник Организационог одбора за обиљежавање 125 година од Андрићевог рођења Миро Вуксановић. Он се у тексту Александре Глишић посебно осврнуо о “Вечити календар матерњег језика”.

- Почео је са “бео, бела, бело”, осветљеним придевима и стиховима у којима је Косовка девојка “засукала бијеле рукаве”, а око њих, у песми “све сија и блешти са белине разних тонова”. Каже, када би рекао “разгалити” да је при том увек гледао “површине модрог неба међу размакнутим белим облацима”, а да са глаголом “снебивати се” човек може данима да се дружи и преиспитује - назначио је тада Вуксановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.