Из архиве "Гласа Српске"

Миланка Митрић
Из архиве "Гласа Српске"

"Глас Српске" у свом вишедеценијском постојању биљежио је све важне догађаје, приче са људима и о људима, а све то остало је сачувано у архиви.

Дио архиве доступан је у дигиталном облику на сајту њњњ.глассрпске.цом, а цјелокупна архива живи свој живот на сада већ старом папиру. Овог пута, бавећи се архивом, свратили смо смо у издања "Гласа" од 25. маја 1946. године, 24. маја 2006. и 23. маја 2016. године.

1946.

Пратећи издања "Гласа" из 1946. године (година IV, број 21), објављеног 25. маја, уочљива је огромна разлика у избору вијести, учесталости излажења, обиму страница и различитости писма. У овом броју главни текст на насловници заузимала је прича о прослављању рођендана Јосипа Броза Тита те обиљежавању Омладинске недјеље. Остатак новина, које су имале шест страница, заузимале су вијести које су покривале главна дешавања у мјестима тадашње државе.

Државна пивовара у Делибашином селу премашила предвиђени производни задатак за 127%

На четвртој страници налазио се текст посвећен раду пиваре у Делибашином селу, која је, како је тада наведено, основана прије 60 година и раније је била под управом самостана Траписта. Под управу Прве хрватске штедионице пала је 1938. године, а 1945. године конфискована је од стране државе.

- Поред свих потешкоћа продукција се почела нагло повећавати, тако да је у прва четири мјесеца 1946. године произведено више пива него у цијелој 1945. години - стоји забиљежено у тексту с потписом Ј. К.

2006.

"Глас Српске" из 2006. године, којем смо се овог пута вратили, изашао је 24. маја 2006. године (година LXIII, број 10.993). Главни текст на тадашњој насловној страници говорио је о страдањима Срба у Сарајеву "Додик и Шпирић разговарали јуче са Мирјаном Симанић - Злочин има име и презиме".

Старина од 650 љета

На 14. страници "Гласа Српске" налазио се текст с потписом Д. Давидовић, а у којем је обрађена прича о старом храсту, у мјесту Рајчевци код Лакташа. У питању је дрво за које су мјештани тврдили да је старо 65 година.

- Одувијек је ту. Мој отац Милан пењао се као мали по њему, а када је 1989. године умро, имао је пуних 100 година. По њему се пењао и мој дјед Петар, по коме сам добио име - казао је тада саговорник Петар Дабић, на чијем имању се храст, који је ушао у регистар највећих стабала Републике Српске, налазио.

2016.

"Глас Српске" од прије пет година, који смо прелистали, објављен је 23. маја (година LXXIII, број 14.045). Главни текст на насловници тицао се локалних избора - "ЦИК БиХ запримио досад највећи број пријава странака и кандидата за локалне изборе: Рекордан број оних који нам нуде боље" те наслови попут "Сезонци остају празних руку" и "Здравству до краја године финансијска инјекција".

"Народна воља, први бањалучки лист"

На 12. страници "Гласа Српске" налазио се један од текстова који су били записи из архива, а овај се тицао штампе у Босанској крајини од 1906. до 1941. године) и листа "Народна воља". Текст је писао Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске.

- "Народна воља" је преносила "најновије брзојавне и телефонске вијести" Народног вијећа у Бањалуци, Народне владе из Сарајева, Војног одсјека за Босну у Херцеговину из Загреба и Генералштаба Народне војске из Загреба. Лист је доносио информације о ослобођењу југословенских земаља од Аустроугарске и напредовању српске војске - стоји у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана