Исус је рођен у Витлејему, али не оном у Јудеји
Један израелски археолог тврди да је много вјероватније да је Исусово родно мјесту у Витлејему у Галилеји, више од сто километара удаљеном од Јерусалима, а не у Витлејему у Јудеји, како пише у Новом Завијету.
Авирам Ошри провео је скоро 11 година на ископавањима у Витлејему у Галилеји, древном селу у које су се касније населили њемачки темплари, што по њему показује да традиционални став о мјесту Исусовог рођења можда није тачан. Међутим, израелска Управа за антиквитете одбацује његове налазе, пише израелски лист "Тајмс оф Израел".
Витлејем у Јудеји, десетак километара удаљен од Јерусалима, увијек је сматран родним мјестом Исуса Христа. Исусова мајка Марија путовала је трудна 175 километара из Назарета у Витлејем у Јудеји, родно мјесто свог супруга Јозефа, за вријеме пописа становника. Ошри, међутим, сматра да то није логично.
"Како би жена која је у деветом мјесецу трудноће путовала 175 километара на магарцу све до Витлејема у Јудеји? Много је логичније да је путовала седам километара, колико је удаљен Назарет од Витлејема у Галилеји", каже Ошри и наводи читав низ детаља и историјских чињеница за које тврди да бацају сумњу на оно што се дуго сматра прихваћеном верзијом Исусовог рођења и дјетињства, пише даље "Тајмс оф Израел".
Он прије свега истиче да нема антиквитета из Иродовог доба у Витлејему у Јудеји у вријеме када се Исус родио. Од локалних становника археолог је најприје чуо да се Исус родио на сјеверу, а не на југу. Током догогодишњег ископавања нашао је цркву из византијског периода с пећином скривеном испод апсиде, као и дијелове зида који су можда окруживали село и још једну зграду, највјероватније за посјетиоце и све то из времена Исусовог живота.
Ошри каже да постоји и други доказ и поставља питање како су се срели Марија и Јозеф.
"Она је из Ципорија и он из Витлејема у Јудеји и какве су шансе да ће се срести, ако су живели тако далеко једно од другог у древном свијету? Нула. Али Витлејем у Галилеји и Назарет и Ципори су врло близу једно другог", каже он.
Ошри је своје налазе објавио у археолошком журналу 2005. године, двије године након што је завршио ископавање. Он каже да су протестанти отворени према тој идеји али они ортодокснији, попут католика и грчких и руских православаца нису вољни да их прихвате, а није спремна ни Управа за антиквитете.
Археолог се послије тога окренуо другим ископавањима јер није имао избора, иако га много више интересује да истражује цркву у Витљему на сјеверу и пећину испод ње.
Узи Дахари, замјеник директора Управе за анктивитете, каже да се то неће десити јер је древна црква само једна од византијских изграђена када је Јелена, мајка цара Константина дошла у Свету земљу и градила богомоље, али она није осмоугаона, попут осталих подигнутх изнад светих мјеста.
"Нема веза, нема ничега што сугерише да би Витлејем у Галиљи могао бити повезан", каже Дахари, који Ошријево мишљење означава немогућим јер нема ничег научног да се то докаже, како каже.
Међутим, да би ствари биле још компликованије он наводи да "свако ко истражује и бави се тиме каже да се Исус родио у Назарету и његова фамилија је из Назарета, а читава прича о Витлејему из Јудеје је само да се повеже са кућом краља Давида и само вјерски изговор."
Ошри се нада да ће управа дозволити да копа даље, ако буде новца.
Било како било, у овом тренутку нико не посвећује много пажње Божићу у Витлејему у Галилеји. За разлику од већег и много познатијег града на Западној обали, у који за Божић долазе десетине хиљада туриста, у Витлејему на сјеверу нема божићне јелке, свјетиљки и украса и не пјевају се божићне пјесме.
Тврдња да је то родно место Исуса Христа изазвала је жучне расправе прије свега међу археолозима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
