Испред Куће цвијећа обиљежена годишњица Титове смрти

Кућу цвећа, у којој се налази гроб покојног, доживотног предсједника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, данас је до 11 сати посјетило измедју 2.500 и 3.000 људи, рекла је агенцији Бета портпаролка Музеја Мирјана Славковић.

Према ријечима сталних пратилаца овог традиционалног ходочашћа у Титову част, појавили су се његови поштоваоци из свих бивших

југословенских република, а по обичају није било никог са Косова. Примјећено је и да је посјета из Црне Горе "врло слаба".

На паркиралишту испред Музеја и Куће цвећа било је десетак аутобуса из Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Само из Ријеке у Хрватској дошла су два, а око поднева пристигла су два из Тузле, од којих је један на ветробранском стаклу носио Титову слику.

Међу аутобусима био је и један са регистарским таблицама Албаније - са туристима из Хонг Конга.

У амфитеатар око пресахле фонтане, чије је бетонско острво послужило као бина за говорнике поводом 33. годишњице Титове смрти, смјестило се четрдесетак посјетилаца.

Острво је било украшено великом Титовом сликом и југословенским тробојкама, а до почетка програма одатле су са разгласа емитоване пјесме о Титу и Југославији, укључујући хит рок групе Електрични оргазам "Игра рокенрол цела Југославија" (1988).

Према ријечима надлежних у Музеју историје Југославије, организатори из Југословенског центра Тито овога пута нису тражили биоскопску салу за мјесто држање говора већ фонтану, и јавили су се чак три мјесеца унапред да је резервишу.

Бројни представници удружења Титових поштовалаца и борачких

организација позивали су на обнову "СФРЈ и самоуправног социјализма" а неки су указивали на потребу за бројнијим окупљањима, "па да се што прије створи нова Титова Југославија".

Окупљенима у амфитеатру дејљен је лист "Стварност" - информатор Удружења комуниста Југославије у Србији, који на насловној страни прокламује: "Смрт фашизму - радост Југословенима", "Обнову простора и вредности СФРЈ", "Националну равноправност по концепту народа и народности" и "Власт радничке класе".

На насловници нема датума издавања, али већ на другој страни се открива да је лист из новембра 2012. Ко не примјети овај податак,

схватиће на трећој страни да издавачи листа честитају покојном Угу Чавезу побједу на председничким изборима у Венецуели. Свеједно, бајата "Стварност" се читала са великим занимањем.

Највише посјетилаца - међу њима група туриста из Јапана - отишла је да обиђе Титов гроб у Кући цвијећа. Улазак у комплекс је као и сваке године био бесплатан, а намерницима је на капији, већ по традицији, давана наљепница са амблемом Музеја историје Југославије.

Ове године, неко је наљепницу ставио на попрсје Титове бисте крај Куће цвијећа.

У самом Музеју, могла се погледати изложба електронике из доба бивше Југославије - из производње "Искре" из Крања и "Радета Кончара" из Загреба - а уз музику њемачке групе "Крафтверк".

Изложени су "Искрини" компјутери типа "Партнер" и "Триглав", њихови струјомери, телефони, бушилице, школски графоскопи, гломазни пуњачи за батерије, телевизори са "стабилизатором", транзистори и грамофони, укључујући оне са једним звучником. Из асортимана "Радета Кончара" ту су биле пегле, грејалице, млинци за кафу,  електрични лончићи за бебе.

У парку испред Куће цвијећа било је мање продаваца сувенира него ранијих година. Један је продавао три заставе - "југословенску, српску и партијску, све са петокраком" - за 10.000 динара у комплету, као и плоче са Титовим говорима, за 200 динара по комаду.

Као и сваке године, годишта посјетилаца била су разнолика, па је ту било и основаца које су довели родитељи.

Мирјана Славковић из Музеја историје Југославије је рекла да је радно вријеме ове установе преко љета први пут продужено, па ће умјесто од 10 до 16 сати радити од 10 до 20 сати.

33 године од Титове смрти

Прије 33 године, 4. маја 1980, преминуо је некадашњи доживотни предсједник СФР Југославије Јосип Броз Титао.

Тито је преминуо у болници у Љубљани, а његовој сахрани у Београду присуствовало је више од 200 високих личности из чак 127 земаља.

Тито се на челу Југославије налазио пуних 35 година и имао је несумњиво изузетан углед у свијету.

Посебно је велики значај, у међународним односима, имала његова улога као једног од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које се се на крају показало као неодрживо - Устав из 1974. године, а специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерјешив проблем када се распао Савез комуниста Југославије.

Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај 1892, што је прослављано као Дан младости - у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Рођен је Кумровцу, у Загорју, у хрватско-словеначкој породици.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату - између осталог и у борбама против српске војске.

Рањен је и заробљен у Русији 1915, па је извјесно вријеме провео као заробљеник.

У његовим званичним биографијама навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, послије смјењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера КПЈ.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом свјетском рату Партизански покрет (Народноослободилачка војска).

Из рата је изашао као легендарни вођа.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након рата.

Одбио је Стаљинов притисак 1948. (Резолуција Информационог бироа комунистичких партија) након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ (војну већином до половине педесетих) од САД.

Као оснивач и лидер Покрета несврставања, његова ријеч у тадашњим међународним околностима имала је у више наврата изузетну тежину.

Осим одбијања Стаљиновог притиска 1948. његов углед је такође био посљедица чињенице да је био посљедњи велики ратни лидер Другог свјетског рата који је толико дуго остао на челу своје земље.

Период његове владавине, и поред критицког става према начина на који је рјешавао нека унутрашња политичка и економска питања, међу већином грађана бивше Југославије и даље важи за симбол бољег, сигурнијег и уређенијег живота од потоњег.

Тито је умро 4. маја 1980. у Клиничко-болничком центру у Љубљани.

Четири дана касније у Београд је, на сахрану доживотног југословенског предсједника, дошло око 700.000 људи, међу којима 209 државних и партијских делегација из 128 земаља. То је био најпосјећенији погреб неког државника у 20. вијеку.

Посљедњу пошту Титу, који је био и један од оснивача Покрета несврстаних, тада су одали 31 шеф државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 предсједника скупштина. Из свијета подјељеног по хладноратовским линијама, дошли су државници из оба блока.

Титовом смрћу почели су дезинтеграциони процеси који су довели до распада СФРЈ, уз критике његове владавине и дистанцирања од његовог лика и дјела.

Сваке године, на годишњицу Титове смрти, у Кућу цвијећа у Београду у којој је сахрањен, долазе поштоваоци, симпатизери, породица и посетиоци из свих крајева бивше Југославије.

Од 1980. године Кућу цвијећа, у склопу Музеја историје Југославије, посјетило је више од 17 милиона људи. Број посјетилаца се 1990-тих година знатно смањио, али посљедњих година поново расте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.