Хрватска блогерка о Тесли: Прича о соби 3327 у којој је преминуо
Наталија Принци је блогерка на хрватском порталу Вечерњи.хр, а она је своје импресије о боравку у хотелу Њујоркер и Теслиној соби подјелила са читаоцима на његов рођендан.
У тренутку када сам се затекла у Теслиној соби 3327, прошло је тачно 70 година од Теслиног задњег удаха. Била сам позвана на прву Теслину Комеморативну Конференцију, одржану у част и обиљежавање његове смрти у Њујоркер Хотелу у јануару 2013. Написала сам књигу неколико година прије тога дана, и назвала је Теслина Фреквенција Мира. Наочиглед беше то прича о његова посљедња три дана живота али, на дубљем нивоу, рефлектирала је његов цјеложивотни труд у доношењу мира нацијама свијета.
Тесла је разумио, боље него ико, како то неће бити једноставнан задатак. Ратови су били масовни покрети лишени разума који су чврсто почивали на слијепом дослуху и лажним увјерењима нација које су их покретале. А знао је да је маси потребна компонента времена како би се умирила. Чиста физичка законитост натопљена крвљу у част – Смрти. Ништа више. Ништа мање. Ниједан часно. Само то!
Те вечери сам била управо запањена чињеницом да седим у његовој соби. Моја опчињеност је трајала и претходна три дана. Посебно ме запањила изванредност: Тесла је још увијек могао привући људе да слиједе његове путеве.
Ништа се заправо није променило изузев компоненте времена т = 1943 + 70 и због те необичности, Тесла је био једини који је заправо недостајао у тој вечерњој слици собе 3327. У вези просторне компоненте те исте формуле, ништа се битно није промјенило. Димензије собе су биле исте, читав хотел се тек мало измјенио а врста готово опипљиве енергије лелујала је његовом собом.
Сједела сам на једноме од двије кревета који сада красе собу и гледала уоколо. Простор у којем је боравио Никола Тесла, један од највећих умова модерне историје, бијеше клаустрофобично мален од плафона до пода и од зида до зида. Могла сам га живо замислити, онако високог, како се споро креће по тој маленој кутији од собе. Промислила сам, са апсолутном сигурношћу у сопствену процјену, да се никада неће изградити већи споменик људској незахвалности од собе 3327 Њујоркер Хотела.
Чула сам Теслин строги приговор: "Наталија, није ми био потребан велики простор за размишљање."
Супротставила сам му: "Није ово више прича о Вама, господине Тесла. Када боље размислим, није никада ни била о Вама. Соба не говори толико о Вама колико се огледа у нама, људима, незахвалним будалама. Доста сте бисера бацили пред свиње, зар не мислите? "
Никола Тесла је био одиста велики господин да ми ишта на то одговори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
