Храст који је прорекао смрт династије Обреновић

Остаће историјска енигма да ли се Милош Обреновић народу обратио баш овом реченицом или је, прилично љут, јер је под пријетњом осталих српских првака прихватио да буде вођа устанка, изговорио: “Ево мене, ето вам рата са Турцима.” Остала је и недоумица око историјског значаја Таковског грма, који се већ одавно сматра мјестом подизања Таковског устанка.

Међу историчарима постоји неслагање око тога да ли је за Други српски устанак важнији тај џиновски храст у Такову, таковска црква брвнара гдје су се устаници причестили или Милошева кућа у Горњој Црнући гдје је кнез развио устаничку заставу.

Тајни састанак

Међу данашњим политичарима и историчарима постоји разлике и у мишљењу да ли као дан Другог српског устанка треба славити вјерски празник Цвети или 23. април, дан када се 1815. године обиљежавао овај вјерски празник. Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја, каже да су устаници за почетак устанка одредили вјерски празник Цвети, који се те године славио 11. априла по старом, односно, 23. априла по новом календару.

У то вријеме, у таковском пољу расла је бујна храстова шума, а међу горостасним дрвећем по величини и стасу издвајао се Таковски грм, који је у то вријеме био и сеоски запис око којег су се одржавали и сеоски сабори. Под тим грмом, који је тада био стар између 300 и 400 година, Милош је у највећој тајности одржао савјетовање са највиђенијим људима тог времена када је и донијета одлука да се сутрадан, на Цвети, обнародује почетак Другог српског устанка.

- Наредног дана, на Цвети, устаници су се окупили у цркви брвнари у Такову где је након службе Милош Обреновић развио устанички барјак и одржао чувени говор устаницима у којем је од народа тражио пуну власт и слободну вољу: “И да ја могу заповједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.” То је од народа и добио. Након говора пред црквом, заједно са својим саборцима Милош се упутио под Таковски грм, а потом је отишао у своју кућу у Горњој Црнући где је, обративши се народу, поново развио устанички барјак чиме је Други српски устанак отпочео - прича за “Вести” Марушић, уз напомену да је разумљиво што постоје спорења историчара пошто из тог периода није остало много историјских записа.

Таковски грм је несумњиво важно историјско мјесто гдје је постигнут коначан договор о подизању устанка, али грм на значају добија тек у вријеме владавине кнеза Михаила, који је приликом посјете Такову, непосредно уочи смрти Милоша Обреновића, запазио да је Таковски грм почео да пропада, те је од храстова у близини старог храста одредио насљедника старог Таковског грма.

Познато је да су Обреновићи веома поштовали Таковски грм зато што су вјеровали пророчанствима, а и народ је вјеровао и да постоји нераскидива веза између судбина таковских грмова и династије Обреновић. Међутим, потоњи догађаји проширили су вјеровање да судбину таковских грмова прати и судбина српског народа.

Вијест са небеса

Радош Гачић, директор Модерне галерије у Горњем Милановцу, већ дуго проучава све догађаје везане за Други српски устанак и таковске грмове.

- Почетком 1860. године, књаз Михаило је видео да је највећи стуб Таковског грма почео да се суши, након чега се и срушио, а од народа је чуо за веровање да је то лош знак за династију Обреновић. И стварно, недуго пошто је кнез Михаило закрстио један од младих храстова, умро је Милош Обреновић, а народ је сушење и ломљење гране храста протумачио као најаву Милошеве смрти - прича Гачић.

Послије осам година изненада се осушила још једна грана храста у Такову, чиме је “грм прозборио вешћу са небеса”.

- И заиста, 29. маја 1868. године кнез Михаило Обреновић је убијен у атентату у Топчидеру. Ипак, да постоје чврсте споне између Таковског грма и династије Обреновић, народ се уверио 1902. године када се после незапамћене олује из корена извалио стари Таковски грм, а само годину дана касније, у Мајском преврату 1903. године, у атентату су убијени краљица Драга и краљ Александар Обреновић. Убиством краља Александра, пошто није имао наследника, окончана је и лоза династије Обреновић - каже Радош Гачић.

Од убиства краља Александра, посљедњег Обреновића, прошло је скоро девет деценија када је Таковски грм, онај којег је за насљедника старог грма одредио Михаило Обреновић, поново проговорио.
 
Наиме, 1991. године Таковски грм је почео изненада да се суши и посљедњи пут је олистао 1992. године што је у народу протумачено као најава нових несрећа за српски народ, а посебно након што се није примио храст који је 1994. године засађен у име тадашњег предсједника Слободана Милошевића. Сушење Милошевићевог грма народ је повезао са NATO бомбардовањем, али ни храстови сађени након 2000. године нису били боље среће јер се и они суше. Таковци мисле да и то има своје значење и да ће српски народ још дуго чекати на боља времена... 

Зрењанинци сачували жир

Када је 1902. године олуја из корјена ишчупала Таковски грм под којим је Милош постигао договор о подизању устанка, неко од мјештана се сјетио да сачува дујелове тог горостасног стабла.

- Захваљујући томе данас имамо сачувана три дијела Таковског грма од којих се један налази у Такову, други је на Шумарском факултету у Београду, а трећи се чува у цркви Св. тројице у Горњем Милановцу. Такође, захваљујући људима из Бечкерека, данашњег Зрењанина, који су још 1896. године посјетили Таково и том приликом за успомену са собом понијели комад коре старог храста, али и жир и лист са храста који је засадио Михаило Обреновић, сачувани су дијелови Милошевог и Михаиловог грма. Дуго времена кора, лист и жир су чувани у музеју у Зрењанину, али су 1994. године, схватајући значај ових историјских експоната, поклоњени музеју у Такову.

Мјесто за молитву

Срби су одувјек вјеровали у божанску моћ биљака. Српски светитељ Сава је, по писању хроничара Доментијана, у жељи да што више рашири хришћанство међу Србима, подизао цркве, а тамо гдје то није могао, налагао је да се граде крстови или урезују крстови у кори дрвећа. Готово да нема српског села у коме није постојало једно такво дрво - запис. Око дрвета су се одржавале литије и изговорале се молитве за заштиту села од болести и несреће.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.