Храбри војсковођа и вјешт политичар VIDEO
Краљ Александар I Карађорђевић, познат и као краљ Александар Ујединитељ, био је први краљ Краљевине Југославије.
Послије мајског преврата 1903. године у којем је убијен посљедњи владар из династије Обреновић, на власт у Србији је по трећи пут дошла породица Карађорђевић, која је владала сљедеће четири деценије. Тајна завјереничка организација "Црна рука", коју су чинили официри, послије мајског преврата оснажила је и имала велики утицај у Србији, а под њеним утицајем се краљ Петар Карађорђевић 22. јуна 1914. године повукао, пренијевши вршење краљевске власти на престолонасљедника Александра.
Послије смрти краља Петра Првог, 16. августа 1921. године, регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Александар се 1922. године оженио принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина, Петар, Томислав и Андреј.
Александар је остао упамћен као храбри војсковођа, вјешт политичар и први Србин који је летио авионом, али и по свом трагичном крају који је шокирао свијет.
Ратни успјеси
У Првом балканском рату Александар је као заповједник Прве армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом 1913. године у Другом балканском рату битку на Брегалници. У Првом свјетском рату био је врховни заповједник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914. године, када је српска војска потпуно разбила војску Аустроугарске монархије.
Поново нападнута 1915. године од Њемачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром Првим и престолонасљедником Александром, повукла преко Албаније на острво Крф, гдје је реорганизована. Када се краљ Петар због болести повукао од владарских послова, престолонасљедник Александар је постао регент. Послије опоравка и попуне српска војска је исте године однијела велику побједу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године српска војска је извршила под врховном командом регента Александра.
Државнички успјеси
Послије војничких дошли су и државнички успјеси. Александар, као регент, 1. децембра 1918. прима Народно вијеће Државе СХС у Београду и истог дана потписује документ којим долази до оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Послије Првог свјетског рата наредио је аграрну реформу, којом су укинути феудални и полуфеудални односи у пољопривреди и праведније расподијељена земља.
На плану унутрашње политике, у Краљевини СХС дошло је до озбиљне државне кризе изазване заоштреним партијским и међунационалним односима. Непрестана полемика између владиних радикала и посланика опозиције предвођених ХСС-ом је довела до тога да 1928. године радикалски посланик Пуниша Рачић убије Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко рани Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама.
Краљ Александар је, користећи нереде изазване атентатом као повод, завео диктатуру 6. јануара 1929. године и укинуо устав. Дио посланика Хрватске странке права (Анте Павелић) одлази у иностранство и ствара усташку организацију. Краљ је 3. октобра преименовао државу у Краљевина Југославија.
Пошто је краљ процијенио да су се политичке прилике у земљи смириле, прогласио је 1931. нови устав, назван Октроисани устав.
Атентат
У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмјерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора.
Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, краљ Александар убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године. Атентат су извршиле хрватске усташе и македонска ВМРО, а атентат је снимљен.
Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
