Хитлерове помоћнице и злочини без казне
Болничарке, секретарице или супруге - Хитлеровом режиму служило је стотине хиљада жена. Оне су углавном дјеловале у позадини, али многе су се дохватиле и оружја, тврди у својој књизи "Хитлерове помоћнице" Венди Ловер.
Ако је вјеровати историчарки Венди Ловер, нацистички геноцид је почео у болницама. "Прва метода биле су таблете за спавање, ињекције и изгладњивање до смрти. Прве жртве била су дјеца", пише америчка ауторка у својој књизи "Хитлерове помоћнице". Она тврди да су болничарке смртоносним ињекцијама убиле на хиљаде дјеце са инвалидитетом. То је само један од бројних примјера помоћу којих Венди Ловер осликава улогу жена у националсоцијалистичком режиму, пише Дојче Веле.
Нису бирале средства у каријери
"Прве националсоцијалистичке убице нису биле чувари у концентрационим логорима него болничарке", пише ауторка и истиче да геноцид није почео у гасним коморама него на мјестима на којима су прогоњени у ствари очекивали помоћ. Америчка историчарка је истражила животне приче болничарки, учитељица и секретарица и објавила 13 портрета. Неке од тих жена су се свјесно одлучиле за каријеру у Хитлеровој Њемачкој и нису бирале средства како би напредовале. Оне су постале свједоци, учесници и починитељи многих злочина, пише Венди Ловер.
Трећина женског становништва националсоцијалистичке Њемачке, око 13 милиона жена, активно је учествовало у бројним организацијама, а до краја рата је константно растао и број чланица Хитлерове странке NSDAP. У Савезу немачких дјевојака (Bund Deutscher Mädel младе су жене могле да науче да користе оружје. "Хитлерове помоћнице биле су ревносне управнице, лопови, мучитељице и убице", закључује америчка историчарка и износи податак да је најмање милион жена отишло на источни фронт.
Добровољно учествовање у злочинима
Слику жене без скрупула ауторка, поред осталог, оцртава и на примјеру Лизел Вилхаус, супруге заповједника злогласних СС јединица у концентрационом логору код украјинског града Лавова. Она је у националсоцијалистичком апарату дјеловала још од 1934. године, па је тако и упознала свог супруга. Слиједила га је и у Украјину, заједно са њиховом кћерком. Очевици су касније испричали да је са свог балкона пуцала на Жидове (Јевреје) у концентрационом логору, па чак и пред својим дјететом.
Ауторика је проучавала исказе самих починитељки, али и свједока. И при томе је дошла до отрежњујућег закључка: након слома Хитлеровог режима каријера тих жена је, додуше, прекинута, али врло мало их је одговарало за злочине. "Оне су се вратиле кући у рушевине нацистичке Њемачке и покушале су да прикрију своју криминалну прошлост", објашњава Венди Ловер. И Лизел Вилхаус нису доказана њена злодјела.
"Она није имала службени положај унутар националсоцијалистичке машинерије и зато нема докумената из тог доба који би поткрепили исказе свједока", пише америчка историчарка. "Она је била на мејсту злочина и јавно починила масовно убиство, али правно није могла да буде позвана на одговорност."
Венди Ловер у својој књизи даје застрашујућу слику жена које су учествовале у масовним убиствима. И то добровољно. Њих на то нико није присиљавао. "Да су одбиле да учествују у убиствима Јевреја, не би биле кажњене", истиче америчка ауторка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
