Хитлеров женски вод смрти
Лондон - Бруталност жена чувара нацистичког кампа Равенсбрик није се могла мјерити ни са најгорим звјерствима, јер су окрутне љепотице биле спремне и на најгоре методе мучења затвореника.
Доротеа Бинц била је један од најгнуснијих чувара логора Равенсбрик, а неколико момената прије него што јој је капуљача стављена преко главе, конопац затегнут и врата закључана рекла је своје посљедње ријечи: "Надам се да нећете мислити да смо сви ми зли људи". Била је то збуњујућа изјава, јер је та жена, одговорна за смрт на хиљаде људи, била персонификација зла. Њој на памет није пало питање које виси над тмурном историјом јединог њемачког кампа за жене, гдје је њих 50.000 убијено и дупло више мучено.
Какве су то жене које су у стању да почине тако ужасне ствари другим женама? Уобичајени одговор је да су то биле "мушкараче". Међутим, у реалности њима није мањкало феминизма. Многе од њих су биле лијепе плавуше које су се добро облачиле, са сивим капутима и широким хлачама, са модерним капама на главама и кожним чизмама. Такође су им завидјеле остале дјевојке из оближњег града Фурстенберга. Када нису биле на дужности, брале су цвијеће у шуми, возиле се чамцем по језеру, ишле на забаве, флертовале са мушким чуварима у кампу.
На једној фотографији виде се три дјевојке које се смију у чамцу. Све три су биле чувари. Једна од њих, Хелена Масар, која је била задужена за радионицу за шивање, била је позната као прилично брутална особа, док је друга, Марга Ловенберг, давала женама затвореницима прилично ужасавајући третман.
Камп је чак имао сопствени фризерски салон, гдје су им жене затвореници правиле фризуре. Као и многе жене широм свијета тако су и нацистичке жене чувари сједиле испод хаубе за косу и међусобно ћаскале, док им је уређивана фризура у тадашњу модерну олимпијску пунђу.
Након тога одлазиле би на посао, гдје би галамиле и бичевале жене затворенике и пуштале своје псе на њих. Током шест година око 3.500 жена чувара је радило у логору Равенсбрик. Неке од њих нису могле да поднесу хорор којем су присуствовале. Први начелник логора Јохана Лангефелд није имала проблема да уведе бруталну дисциплину и држала је жене затворенике вани, на киши и хладноћи, по неколико сати.
Међутим, није могла прећи преко медицинских експеримената који су уживо вршени над њима или "зечевима", како су их звали, због чега су је прогласили "меканом" и убрзо је изгубила своју позицију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
