Годишњица збора Срба у Орашцу, донесена одлука о дизању устанка против Турака
БИЈЕЉИНА - Збор угледних Срба у Орашцу, код Аранђеловца, 14. фебруара 1804. године, донио је одлуку о дизању устанка против Турака и за вожда изабрао Ђорђа Петровића, званог Карађорђе.
Сукоби Срба и Турака избили су послије сјече кнезова коју су започеле београдске дахије да би застрашиле српски народ и његове вође. Први српски устанак испочетка је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље, а готово цио Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата.
Кад су Русија и Османско царство потписали мир у Букурешту 1812, Порта је добила право да запосједне српске градове и 1813. је угушила устанак. Вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе отишао је у Аустрију, па у Русију, а одмах по повратку у отаџбину убијен је према налогу кнеза Милоша Обреновића.
Карађорђе је творац прве слободне српске државе послије пада Србије под турско ропство /1459/ и родоначелник је краљевске династије Карађорђевић. Будући српски вожд је у аустријско-турском рату био хајдук, а затим трговац у Тополи, док је као буљубаша учествовао у акцијама против јањичара.
Истјеравши Турке из Србије послије побједа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, Карађорђе је настојао да издејствује признање српске државе, али међународни услови нису били повољни. Он је ојачао везе са Црном Гором и Русијом и 1807. створио српско-руски војни савез, окончан за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812. године.
Послије слома устанка 1813. године, Карађорђе је избјегао у Аустрију, затим у Русију, поставши по повратку жртва саборца у Првом српском устанку. Милош Обреновић је након убиства Карађорђа у Старом Селу, код Велике Плане, на једном пропланку у густој храстовој шуми подигао цркву Покајницу посвећену српском вожду
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
