Година када се Европа заледила: Велика зима 1709. била је највећа у 500 година, а њен узрок је до данас мистерија

Током првих неколико дана 1709. температура се нагло спустила - што иначе није необично за европску зиму. Али те 1709. то није била уобичајена зима.

Када је 6. јануара свануло јутро, континент је био залеђен од Скандинавије до Италије и од Енглеске до Русије и није се загријао наредна три мјесеца. Током најгоре зиме у 500 година владала је и несташица хране која је - поред екстремне хладноће - била узрок стотине хиљада смртних случајева само у Француској. Енглески научник Вилијам Дерам написао је: "Вјерујем да је мраз већи од било ког који људи памте".

Зима 1709. у Француској

Земља која је највише била погођена страшном хладноћом била је несумњиво Француска. Претходна година им се завршила лоше, а ни 1709. није боље почела. Француски сељаци су имали лошу жетву, били су оптерећени порезима и регрутацијом за Рат за шпанско наслијеђе. Хладни дани почели су већ 1708. године, али нису били ништа у поређењу са оним што се догодило у ноћи између 5. и 6. јануара.

Како тада није постојала временска прогноза, нико није могао да се припреми за оно што је постало познато као Ле Гранд Хивер. Хиљаде људи је умрло од хипотермије, а нису биле поштеђене ни животиње: велики број стоке се смрзао у шталама.

Ријеке, канали и луке су били залеђени, а снијег је наводно блокирао путеве широм Француске. У луци Марсеј на обали Средоземног мора, и на различитим тачкама дуж ријека Роне и Гароне, лед је могао да издржи тежину натоварених кола, што значи да је био дебљине око 27 центиметара. У градовима у које су због непроходности престале да стижу намирнице, очајни становници су били приморани да спале сав намјештај који су имали како би се угријали. У Париз нису стизале намирнице три мјесеца.

Чак и они добростојећи, који су имали залихе хране и пића, нису имали користи од тога јер су се њихове намирнице заледиле до неупотребљивости. У течном стању су остала само жестока пића попут водке, вискија и рума. Зима је држала и богате и сиромашне у свом леденом стиску. Простране виле са великим прозорима грађене су за приказивање, нису биле практичне. У Версају војвоткиња од Орлеана, снаја краља Луја XИВ, писала је рођаку у Хановеру: "Сједим крај ватре која букти, имам параван пред вратима која су затворена. Сједим овдје са крзном око врата и ногама у џаку од медвеђе коже, а још дрхтим и једва држим оловку . Никад у животу нисам видјела зиму као што је ова, која замрзава вино у флашама."

Велика зима

Широм остатка Европе примјећени су многи до тада невиђени ефекти хладноће. Бројни свједоци су забиљежили како је нагли пад температуре учинио наизглед чврсте предмете крхким. Стабла би се разбијала уз запањујући звук пуцкетања, као и црквена звона.

У Лондону, "Велики мраз" како је постао познат, заледио је Темзу. Канали и лука у Амстердаму доживјели су сличну судбину. Балтичко море је било чврсто четири мјесеца, а пријављено је да су га путници прелазили пјешке или на коњима. Заледиле су се скоро све ријеке на сјеверу и у средишњем дијелу Европе. Чак су се и топли извори Ахена у данашњој Њемачкој заледили. Тешко натоварени вагони вукли су се језерима у Швајцарској, а вукови су улазили у села тражећи било шта да једу – најчешће су се задовољавали тијелима преминулих од зиме.

У Јадрану су бродови остали заробљени у леду, а њихове посаде су страдале од хладноће и глади. У Венецији су се за кретање по граду користиле клизаљке умјесто гондола. Обилним снијежним падавинама потпуно су били одсјечени Рим и Фиренца. У Шпанији се ријека Ебро заледила, а чак су и у топлој Валенсији маслине биле уништене хладноћом.

Зима је имала посљедице и на политику. Борбе између Француске и Британије у Рату за шпанско наслијеђе су одложена док се Европа није загријала. А историчари сматрају побједу Петра Великог над Шведском у бици код Полтаве у јуну 1709. одлучујућим тренутком трансформације Русије у регионалну силу. Петар је за своју побједу дјелимично могао да захвали ослабљеној шведској војсци, чији су многи војници погинули због хладних зимских температура.

Прољеће

Међутим, хладноћа је била само прва у низу невоља које су задесиле Европу те године. Температуре су остале ненормално ниске до средине априла, а када су се коначно отопили, снијег и лед су донијели поплаве.

Болест је била присутна током цијеле године. Епидемија грипа је избила у Риму крајем 1708. године, а наступајућа хладноћа и глад само су помогли у ширењу вируса, који се претворио у пандемију која је трајала широм Европе током 1709. и 1710. Те године је стигла и куга из Османског царства преко Мађарске.

Али од свих мука које су задесиле Европу, глад је била најгора. Посљедице несташице хране трајале су током цијеле те и следеће године. Житарице, винова лоза, поврће, воћке, стада и су били уништени, а због дугог мраза није било могуће засадити ништа ново. Ситуација је изазвала пораст цијена житарица чак шест пута током 1709.

У Француској је краљ Луј XIV организовао подјелу хљеба и обавезао аристократију да учини исто. Такође је покушао да региструје све житнице како би избјегао гомилање, пославши инспекторе да се увјере да се правила поштују. Али против немилосрдне биједе тог времена, такве мјере су биле безначајне. Услиједило је и насиље, гладан народ је организовано упадао у пекаре и правио засједе када би наилазили конвоји са житарицама. 

У Француској је у периоду између 1709 и 1710. било 600.000 више умрлих него у некој просјечној години у то вријеме, и 200.000 мање рођених. Услиједио је дефицит становништва који је кочио ионако слабу економију.

Узрок хладноће

Ова зима, која је проглашена најхладнијом за 500 година и данас збуњује климатологе.

Изнијете су различите теорије о догађају. У годинама које су претходиле 1709-ој, бројни вулкани широм Европе су еруптирали, један на Канарским острвима, један на Санторинију и Везув. Огромне количине прашине и пепела у атмосфери смањиле су количину сунчеве свјетлости која је стизала до Земље, 1709. година такође спада у период познат као Маундеров минимум (1645-1715), када је емисија сунчеве енергије значајно смањена. О томе да ли је комбинација ових догађаја створили катастрофу те зиме, и даље се расправља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.