Гдjе се заправо крије гроб Александра Великог?

Александар Македонски, познатији као Александар Велики рођен је у Пели, данашњој Грчкој 356 године прије нове ере. Аристотелов ученик, касније краљ Македоније, сјеверне државе античке Грчке до своје 30. године створио је једно од највећих империја у античком свијету које се протезало од Грчке преко Египта до границе са Индијом. И дан данас се сматра једним од најуспјешнијих команданата, а био је идеал многих војсковођа који су сањали његову славу и успјех. Преминуо је у 32. години у Бабилону 323 године п.н.е., а узрок смрти је и даље под велом тајне. Постоји више верзија: да је преминуо након што је попио пун бокал вина и осјетио јак бол у стомаку, али и од маларије, као и тровања од стране сопствених генерала.

Да није било записа Плутарха, Диодора и Аријана мало би се знало о његовом животу данас. Историчари тврде да постоје записи који свједоче да су се Александрови генерали двије године након његове смрти свађали око тога ко ће да преузме тијело и гдје ће оно бити сахрањено. Неки су жељели да то буде у Македоњи, али Птолемеј, војсковођа и близак пријатељ Александра Великог желио је да он буде сахрањен у Египту.

Александрово тијело је, наводно, током те двије године било балзамовано, а златне кочије су изграђене како би се оно транспортовало. Двије године касније, почео је пут од Бабилона до храма египатског бога Сунца Амуна Ра. Кочију је пратила гарда, али и војници који су проходили пут. Међутим, према списима грчког историчара Диодора са Сицлије (први вијек п.н.е.) негдје на граници Сирије и Египта, њих је зауставио Птолемеј који је „украо" тијело и пребацио га у Александрију.

Иако је тачна локација гроба већ два миленијума права мистерија, постоје записи да је неколико битних људи посјетило Александров гроб – Јулије Цезар, Клеопатра, Октавијан, Калигула, Хадријан... Штавише, 199. године Александров наводни гроб је запечатио римски цар, Септимус Северус у Александрији. Наводи се и да су 215. године неки предмети из његове гробнице премијештени. А онда су 1491. године Леон Африканац и Ал-Масуди писали у својим дијелима да су посјетили Александров гроб. Дакле, нема сумње да је превише историјских података из различитих периода свјдочило да се његов гроб налази управо у Александрији, а и није немогуће – Александар је имао снажне везе са Египтом, проглашен је фараоном, посебно након што је поразио персијског императора Даријуса и ослободио Египат персијске власти.

Са овим тврдњама слаже се и грчки археолог Лијана Сувалци, која је специјализирала историју Александра Великог. Она такође сматра да је Птолемеј испунио своју, али и Александрову жељу и тијело пребацио у храм посвећен богу Сунца Амуну Ра у оази Сива што је и логично ако узмемо у обзир да је Александар вјеровао да је Зевсов син.

Пророчанство Амуна је било од велике важности за антички свијет, посебно за Грке. Предања кажу да је Александру то била директна потврда да је Зевсов син. Још 1984. године она је тражила од египатских власти да започне истраживање оазе Сива, која се налази 50 км од границе са Либијом и 569 км од Каира. Тек након пет година добила је дозволу, а већ након недјељу дана ископавања дошла је до спектакуларног открића – она и њен тим пронашли су двије статуе лава постављене на нешто што је изгледало као улаз у једно велико и важно здање. Током наредних неколико година дошли су до сазнања да је то здање заправо античка краљевска гробница која се протезала на 525 квадратних метара. Један од натипса за који вјерује да га је написао управо Птолемеј даје упутства да се ту транспортује тијело, иако се нигде не наводи име покојника.

Нажалост, лоши односи Грчке и Египта поводом овог питања довели су до тога да је Лијана морала да обустави ископавање. У једном интервјуу за грчку телевизију, она је поменула да је док је боравила у Египту, израелски амбасадор посјетио оазу у друштву групе научника. Признао јој је да је то велико откриће које може да промени политичку ситуацију у Египту и наруши односе многих земаља. Рекао јој је да, пошто има храбрости да се бори за истину, некада мора прихватити да онај који открије истину на крају и плати.

Данас је наводна гробница Александра Великог под надзором египатских власти, а нико не може да је посјети без дозволе власти.

А шта се налази у АМФИПОЛИЈУ?

Године 1995. тим археолога је представио свијету још једно откриће – тијело се заправо налази у Амфиполију на сјеверу Грчке, у великој гробници. Ова објава је изазвала и својеврсне дипломатске скандале. Уз недавни распад Југолсавије и покушај оснивања Републике Македоније, као и спора са Грчком тензије су биле велике, а наглашени национализми су бацили сијенку на потенцијално највеће откриће у историји – гроб Александра Македонског.

Међутим, 2015. године грчко Министарство културе објавило је да је тим археолога пронашао велику гробницу у којој су се налазиле кости жене за коју се процјењује да је имала око 60 година, новорођенчета, два мушкарца између 35 и 45 година и још једног старосно неидентификованог човјека. Гробница датира из периода између 325. и 300. године п.н.е. Нажалост, научници немају довољно генетског материјала како би утврдили да ли је то заиста вјечни починак Александра Великог, али и његове мајке Олимпијаде што иде у прилог великом броју историчара који не вјерују у то да се његов гроб налази у Александрији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.