Гаврило Принцип није терориста

Проф. др Ђорђе Микић
Гаврило Принцип није терориста

У предвечерју обележавања стогодишњице Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата 1914. године, све чешће, ради "политичког мира", настоји се да се радикално преобликује прошлост с циљем да се Сарајевски атентат, који је повод Првом светском рату, означи као његов узрок и да се Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, означи као терориста.

Записи о атентату

О Сарајевском атентату, о кривици Србије за атентат и рат и о Гаврилу Принципу као терористи до данас су изречене бројне речи и написане многе књиге. Истовремено су те речи и те књиге потврдиле да за атентат сносе кривицу тадашњи империјалистички, клерикални и милитаристички кругови Аустроугарске и Немачке.

Тврдити да је Гаврило Принцип терориста једнако је тврдњи да он није атентатор на надвојводу Франца Фердинанда. Стогодишњица Сарајевског атентата је још једна прилика да се потврди истинска наука, а не насилна политика милитаристичких и империјалистичких агресора, попут ревизионистичке науке и политике.

Таква политика је на Видовдан 1914. године свесно и несвесно, а у сваком случају и тајно и јавно, провоцирала српски народ у БиХ и од његове омладине створила организацију "Млада Босна" и атентаторе, које је прозвала терористима да би нашла изговор за напад на Србију и отпочињање Првог светског рата.

Зато је и у најављеној прослави стогодишњице Сарајевског атентата пројектовано да се Гаврило Принцип званично означи терористом како би се и цео српски народ и Република Српска означили терористичким.

Омладине "Младе Босне"

Пред таквом историјском политиком препречила се омладина "Младе Босне", а посебно њен круг атентатора, од којих је атентатор могао буде муслиман Мухамед Мехмедбашић, који је у редоследу омладинаца који су са оружјем у руци чекали престолонаследника Франца Фердинанда био на првом, а атентатор Гаврило Принцип на последњем месту.

Ова генерација "Младе Босне" била је друга пореклом са села и револуционарна у односу на прву генерацију интелектуалне омладине, пореклом из градова, која је била легалистичка и опортунистичка.

Богдан Жерајић

Дело првог босанскохерцеговачког атентатора Богдана Жерајића на земаљског поглавара генерала Маријана Варешанина значило је за овдашњу омладину откровење. Као да су се стотинама младића отвориле очи. Мислећи да је убио генерала Варешанина, убио је сам себе. Његова смрт била је за омладину живот и оживљење Принципа.

У вези са тим идеолог "Младе Босне" Владимир Гаћиновић каже: "Хтео је да дигне нови живот, да га напоји новим идеалима, верама и љубавима".

Кад би народну теорију коју наводи Владимир Ћоровић, "Борило се, па се уморило", дотерали до апсурда, а она је, како каже Ћоровић, за то једино подобна, "онда бисмо слободно могли Сарајевски атентат објаснити тако да је пуцао Принцип а не, на пример, Војислав Шола, потпредседник Сабора, само због тога јер младом Принципу није дрхтала рука, као што би старом и уморном Шоли".

Социјалне разлике

Нису 1914. године биле разлике између младих и старих само физиолошке. Оне су биле и социјалне, и оне, само оне, каже младобосанац Боривоје Јевтић, "довеле су до тога да су Жерајић и Принцип пуцали, а Војислав Шола као потпредседник Сабора гнушао над "одвратним делом Богдана Жерајића".

Проф. др Ђорђе Микић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана