Фотографија дјевојчице која је умирала пред очима фото-репортера, до данас је једна од најпотреснијх на свијету

У новембру 1985. мали град Армеро у Колумбији прогутали су блато и вода који су поплавили мјесто након ерупције оближњег вулкана. Тринаестогодишња Омајра Санчез била је до врата заробљена у блату и рушевинама. Напори спасилаца су били узалудни и, након три дана, колумбијска тинејџерка је умрла.

Француски фотограф Франк Фурније је до посљедњег тренутка остао уз дјевојчицу и забиљежио је њене потресне посљедње тренутке.

Несрећа у Армеру

Вулкан Невадо дел Руиз у Колумбији показивао је знаке активности од 1840-их. До септембра 1985. потреси су постали толико снажни да су почели да узнемиравају јавност, а највише становнике оближњих градова као што је Армеро, град са 31.000 становника који се налазио око 48 километара источно од центра вулкана.

У новембру 1985. Невадо дел Руиз је еруптирао. Била је то мала експлозија, али довољна да изазове разорни лахар - тип блатног тока или тока дробине, састављеног од пирокластичног материјала, дробине стена и воде који се креће од вулкана, обично ријечном долином.

Густ и тежак муљ је брзином од око 40 километара на сат стигао до Армера и покрио 85 посто града. Градски путеви, куће и мостови били су прогутани.

Мали је био број становника који су успјели да побјегну. Већина, чак њих 25.000 је страдала под налетом густог блата.

Прошли су сати док није почела операција спасавања.

Фоторепортер Франк Фурније стигао је у Боготу два дана након ерупције. Послије пет сати вожње и два и по сата шетње, коначно је стигао до Армера, гдје је планирао да сними напоре спасилаца. Али када је стигао, ситуација је била много гора него што је замишљао

Умјесто организоване операције спасавања становника који су још увијек били заробљени испод рушевина, Фурније је наишао на хаос и очај.

"Стотине људи је било заробљено свуда око мене. Спасиоци су имали потешкоћа да дођу до њих. Чуо сам људе како дозивају помоћ, а затим тишину – језиву тишину", рекао је за ББЦ две деценије након ужасне катастрофе. "Те сцене су ме годинама прогањале".

У сред тог хаоса, један локалац га је одвео до дјевојчице којој је била потребна помоћ. Објаснио му је како је дјевојчица три дана заробљена испод рушевина своје куће. Звала се Омајра Санчез.

Волонтери Црвеног крста и мјештани покушали су да је извуку, али јој је нешто испод воде приковало ноге.

Ситуацију је отежавала и киша која је падала, па је ниво воде око Омајре растао.

Када је Фурније стигао до Омајре, она је већ дуго била заробљена и полако је почела да губи свијест.

"Понављаћу годину јер нисам ишла у школу два дана", рекла је новинару Тиемпа, Герману Сантамарији, који је такође био уз њу, а онда је и Фурнијеа замолила да је одведе у школу.

Фотограф је осјетио како дјевојчица слаби, као да је се спрема да прихвати своју судбину. Замолила је добровољце да је пусте да се одмори и поздравила мајку.

Три сата након што ју је Фурније пронашао, Омајра Санчез је умрла.

Њујорк тајмс је објавио вијест о њеној смрти:

"Када је умрла у 9:45 ујутру, глава јој је пала уназад у хладну воду, а само су јој нос, уста и једно око остали изнад површине. Неко је тада њу и њену тетку прекрио плаво-бијелим карираним столњаком."

Потресна фотографија

"Док сам фотографисао, осјећао сам се потпуно немоћно пред овом дјевојчицом која се храбро и достојанствено суочавала са смрћу", присјећао се Фурније. "Осјећао сам да морам то да подијелим са свијетом и да се надам да ће мој поступак нешто да промијени".

Фурније је остварио своју жељу. Његова фотографија Омајре Санчез - црних очију док јој живот виси о  концу - објављена је у часопису Парис Матцх, неколико дана касније. Слика му је донијела награду за најбољу фотографију године у свјетској штампи 1986. али и изазвала негодовање јавности.

Документована спора смрт Омајре Санчеза збунила је свијет. Како је фоторепортер могао само да стоји и гледа како 13-годишња дјевојчица умире?

Фурнијерова фотографија Омајрине патње била је толико узнемирујућа да је изазвала међународну реакцију на практично непостојећу акцију спасавања колумбијске владе.

Извештаји сведока, добровољаца и новинара на терену описали су крајње неадекватну операцију спасавања којој је у потпуности недостајало и руководство и ресурси.

У случају Омајра Санчез, спасиоци нису имали опрему потребну да је спасу - нису имали чак ни пумпу како би испумпавали воду око ње.

Касније ćе се открити да су ноге Омајре Санчез биле заробљене у урушеном зиду, али чак и да су то раније схватили, спасиоци и даље нису имали опрему неопходну да је извуку.

Новинари на лицу места су наводно видели само неколико волонтера Црвеног крста и радника цивилне заштите заједно са пријатељима и породицама жртава како се пробијају кроз блато и рушевине. Нико од колумбијске војске или припадника полиције није послат да се придружи спасилачким напорима на терену.

Генерал Мигел Вега Урибе, колумбијски министар одбране, био је највиши званичник задужен за спасавање. Иако је Урибе прихватао критике, тврдио је да је влада учинила све што је могла.

"Ми смо неразвијена земља и немамо такву опрему", рекао је Урибе.

Званичници задужени за акцију спасавања демантовали су и изјаве страних дипломата и волонтера да су одбили понуде тимова страних стручњака и другу страну помоć за операцију.

Иако су неке пријатељске земље успеле да пошаљу хеликоптере — што је најефикаснији начин за транспорт преживелих до импровизованих тријажних центара постављених у оближњим градовима који нису били погођени — веć је било прекасно.

Многи од оних који су имали среćе да преживе застрашујуćу природну катастрофу претрпели су тешке повреде лобање, лица, груди и стомака. Најмање 70 преживелих морало је да буде подвргнуто ампутацијама због тежине повреда.

Јавно негодовање због смрти Омајре Санчез такође је изазвало дебату о природи фото-новинарства.

"Постоје стотине хиљада Омајра широм света — то су приче о сиромашнима и слабима. Ми, фоторепортери смо ту да створимо мост између њих и остатка света", рекао је Фурније. Чињеница да људи још увек сматрају да је фотографија крајње узнемирујуćа, чак и деценијама након што је снимљена, показује "бесмртну моć Омајре Санчез".

"Част ми је што сам био мост који је људе повезао са њом", рекао је Фурније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.